Kada je novinar Džamal Kašogi 2. oktobra 2018. godine ušao u konzulat Saudijske Arabije u Istanbulu kako bi dobio dozvolu za venčanje, nije ni slutio da ga unutra čeka tim saudijskih agenata sa jednim zadatkom – da ga zauvek ućutka. Turski zvaničnici bili su prvi koji su za ubistvo istaknutog kritičara saudijske vlade optužili sam državni vrh kraljevstva, na čelu sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom kao nalogodavcem. Optužbama turske pridružile su se i Ujedinjene nacije koje su u svom izveštaju navele da postoje verodostojni dokazi da su princ i drugi zvaničnici pojedinačno odgovorni za ubistvo.
Rijad dugo negirao bilo kakvu umešanost, ali je kasnije potvrdio da je Saudijac ubijen u “gruboj akciji”.
Godinu i tri meseca nakon ubistva i tajnovitog sudskog procesa, sud u Saudijskoj Arabiji konačno je dao svoju presudu – pet osoba je osuđeno na smrtne kazne, a tri na kaznu zatvora od ukupno 24 godine. Na početku istrage, 11 osoba je bilo osumnjičeno, ali je osam proglašeno krivim.
Kašogi, 58-godišnji novinar sa prebivalištem u Americi, bio je kolumnista “Vašington Posta” i poznati kritičar princa Muhameda. Poslednji put je viđen kako ulazi u konzulat Saudijske Arabije 2. oktobra 2018. godine kako bi podigao dokumenta koja su mu bila potrebna da bi se oženio sa verenicom Hatidžom Džengiz iz Turske.
Zamenik javnog tužioca Saudijske Arabije Šalan Šalan je u novembru rekao novinarima da je ubistvo naredio vođa „pregovaračkog tima” koji je u Istanbul poslao zamenik šefa saudijske obaveštajne službe kako bi naterali Kašogija da se vrati u kraljevstvo i prekine samonametnuti egzil zbog prakse bin Salmana da guši glasove kritičara.
Nekoliko munuta nakon ulaska u konzulat Kašogija je drogirala i ubila grupa ubica poslatih iz Rijada. Još nekoliko sati je prošlo i ubice su bile u privatnom avionu i letele nazad kući.
Detalji smrti novinara poznati su zahvaljujući transkriptima bezbednosnih službi koje su prisluškivale konzulat u kome se desio zločin. Svetski mediji koji su imali uvid u transkripte detaljno su opisivali verbalni dijalog i zvukove koji su se čuli dok su Kašogiju saudijski napadači ubrizgavali sedativ i gušili ga plastičnom kesom.
Mikrofoni bezbednosnih službi uhvatili su zvuk testere koja seče ljudsko meso i kosti. Pretpostavlja se da je novinar do tada već bio mrtav, ali s obzirom na brzinu kojom se sve desilo, to nije sigurno.
Prethodno čulo se kako se Kašogi borio za život. “Ne mogu da dišem”, ponovio je tri puta.
Kašogijeva glava i udovi bili su odsečeni, kao i prsti, verovatno kao simbolična kazna za članke koje je njima pisao, izveštavali su mediji. Gde su završili, nije poznato.
Kašogijevi prijatelji sa kojima su mediji pričali izrazili su zbunjenost njegovim postupcima – nikome nije jasno zašto je rizikovao sopstvenu bezbednosti i otišao u konzulat kada su ga dovoljno često upozoravali da na čelu ima metu.
Ko je bio Kašogi?
Kašogi je bio jedan od najistaknutijih arapskih novinara u svetu. Karijeru je započeo kao reporter lista na engleskom jeziku “Saudijska gazeta”. Potom je radio za nekoliko drugih arapskih listova a proslavio ses kao spoljnopolitički dopisnik koji je pratio događaje u Avganistanu, Alžiru, Sudanu i Bliskom istoku 1990-ih.
Godinama je bio glavni urednik “Al Vatana” ali je sa tog mesta otpušten zbog, kako je navedeno, “pomeranja granica debate unutar saudijskog društva.”
Od tada je bio politički komentator, koji se pojavljivao na više arapskih i međunarodnih TV kanala, pisao tekstove za različite publikacije kao i za društvene medije. Za program televizije Al Džazira “Upfront” u martu prošle godine je rekao da je napustio kraljevinu “jer ne želi da bude uhapšen.”
Kašogi potiče iz moćne i poznate porodice u Saudijskoj Arabiji. Njegov deda, Muhamad Kašogi, bio je turski lekar koji se oženio Saudijkom i bio lični lekar kralja Abdulaziza Al Sauda, osnivača kraljevine.
Bio je poznat po burnom privatnom životu. Bio je poznat po brojnim ženama i ljubavnicama, decu je retko viđao, zbog takvih okolnosti često je bio usamljen i ogorčen, a prijatelji su otkrili da je često plakao i bio depresivan.
Alo
