Ministarstvo pravde Srbije još nije dobilo obaveštenje Interpola o ukidanju poternice za premijerom Kosova Ramušem Haradinajem, dok je u Višem sudu danas rečeno agenciji Beta da je poternica i dalje na snazi.
U Ministarstvu su ponovili da Interpol ne može da ukine poternicu koju je raspisao nadležni organ druge država članica već samo onaj ko je raspisao tu poternicu, a to je u slučaju Haradinaj Viši sud u Beogradu.
U Višem sudu u Beogradu agenciji Beta je rečeno da je poternica koju je taj sud raspisao za Haradinajem i dalje na snazi i da je oni nisu povukli.
“Nikakvo rešenje o ukidanju ili povlačenju poternice Viši sud nije doneo. Poternica je i dalje na snazi”, rečeno je u tom sudu.
Naredbu o izdavanju poternice za Haradinajem je 1. oktobra 2004. godine doneo tada Okružni sud u Beogradu koji je odredio pritvor za Haradinaja i još četiri lica.
“Poslednje rešenje koje imamo o tom slučaju je rešenje o prekidu istrage do pronalska okrivljenog doneto 23. januara 2009”, rečeno je u Sudu.
Mediji su u subotu preneli da je Interpol po zahtevu UNMIK-a povukao poternicu za premijerom Kosova Ramušem Haradinajem i još 17 osoba koje je Srbija optužila za ratne zločine.
Ministarstvo unutrašnjih poslova najavilo žalbu na tu odluku i saopštilo da je Komisija za kontrolu medjunarodnih poternica u Lionu (u sedištu Interpola) usvojila žalbu UNMIK-a i 1. decembra 2017. odlučila da Interpol više neće tretirati ove poternice, odnosno da će ih izbrisati iz sistema.
Član Svetske asocijacije šefova policije Marko Nicović rekao je agenciji Beta da je bez saglasnosti Srbije nemoguće ukinuti Interpolovu poternicu za premijerom Kosova Ramušem Haradinajem.
On je kazao i da se u Srbiji manipuliše terminom “zamagljena, nevidljiva poternica”, jer takav termin ne postoji.
Nicović je kazao da su izjave domaćih političara “igranka za javnost”, jer UNMIK ni po kom osnovu ne može da povuče poternicu za Haradinajem.
“Ako je UNMIK zadužen za Interpol, ako je ovlašćen da skida poternice, zašto UNMIK nije onda hapsio Haradinaja po poternici”, upitao je Nicović i dodao da je besmisleno tražiti da se Savet bezbednosti UN izjašnjava o ovom slučaju, jer on nije “supervizor Interpola”.
“Savet bezbednosti UN nema nikakve veze sa poternicima Interpola. Ako bi razmatrao ovu žalbu, to bi mogalo da znači da bi u budućnosti imao posla sa nekoliko stotina hiljada lista poternica”, rekao je Nicović.
Profesor Pravnog fakulteta Univerzitata “Union” Bogoljub Milosavljević rekao je da po statutu Interpola poternicu za nekim licem, može da povuče samo zemlja koja je raspisala.
“Medjutim, slučaj Haradinaj pokazuje da to i ne mora da bude slučaj. Srbija sada jedino može da uloži neko vrstu protesta, da pokrene neki žalbeni postupak kako bi se odluka preispitala, a šta bi bila kranja mera izlazak iz Interpola u šta ne verujem da će se desiti”, kazao je on i podsetio da je Interpol dobrovoljna organizacija.
Da neko može biti skinut sa liste Interpola uprkos protivljenju države koja je raspisala poternicu pokazuje primer bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča.
Janukovič i njegovi saradnici bili su na Interpolovoj listi traženih osoba po nalogu Ukrajine, ali su uspeli da izdejstvuju da budu skinuti s nje uz argumete da su optužnice politički motvisane.
Ukrajinske vlasti su početkom prošle godine tvrdile da su tražene osobe iz doba vladavine Janukoviča i dalje dostupne u Interpolovoj bazi podataka koja nije javna.
Borac za nezavisnost Zapadne Papue Beni Venda bio je na Interpolovoj listi traženih osoba na zahtev indonežanskih vlasti, ali je sklonjen s nje uz obrazloženje da su optužbe politički motivisane.
