Predsednici Srbije i Izraela, Aleksandar Vučić i Ruven Rivlin, otkrili su danas u Zemunu tablu sa imenom Teodora Hercla, austro-ugarskog novinara i pisca, koji je ušao u istoriju kao otac ideje moderne izraelske države.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Beograđani sanjaju da bar na jedan dan mogu da budu Zemunci i da je on ponosan jer to danas jeste, kao i što ima čast da zajedno sa predsednikom Izraela otvori novu ulicu.
– Novembra 1917. tačno 20 godina pošto je na prvom cionističkom kongresu ustanovljena svetska cionistička organizacija i Teodor Hercl, porekom Zemunac, u čijoj ulici stojimo, postao njen prvi predsednik, pojavila se čuvena Balforova deklaracija, prvo zvanično obećanje da će Jevreji dobiti svoje, kako je rečeno, nacionalno ognjište, a Srbija je bila prva država u svetu koja je podržala tu deklaraciju i osnivanje jevrejske države – istakao je Vučić.
Kako kaže, dugo smo već prijatelji sa vrlo sličnim snovima, sličnim jezivim tragedijama, sa svetim mestima koja smo napuštali da bi ona živela u nama, kao i sa istim težnjama.
– Imamo apsolutno iste težnje, da budemo svoj na svome, da budemo nezavisni, samosvojni, i da imamo pravo na pun život, uključujući tu i pravo na greške, i pravo na mogućnost njihovog ispravljanja. Posebno hoću da se zahvalim predsedniku Rivlinu na rečima koje je izgovorio, a za koje je i veliki Efraim Zurof rekao da u poslednjih 30 godina niko nije tako dobro govorio u Jasenovcu, na mestu velikog stradanja srpskog naroda, jevrejskog naroda, romskog naroda. Hvala predsedniče na tome, jer zajednički nećemo dozvoliti da zatru istinu i da nas sklanjaju i udaljavaju od onoga što je naša prošlost, naša istorija, od onoga što je naša bol. Naš zadatak je da sprečimo sve one koji bi tako nešto da ponove u budućnosti, da znamo kako da se sačuvamo, kako da se zaštitimo i kako da se odbranimo – naglasio je Vučić.
Kako dodaje, u vreme kada je Teodor Hercl svojim idejama postavljao temelje današnjeg Izraela, suočavao se sa istim prokletstvima sa kojima se mi u Srbiji i danas suočavamo tražeći sopstveno mesto u svetu, i kako kaže, sopstvenu državnost i punu nezavisnost u donošenju odluka.
– Nejedinstvo, podela na istok i zapad, na duhovni i politički Sion, gde Izrael treba da bude, sve su to bila prokletstva koja su pratila Herclov kratki, ali veličanstveni put koji se nekih pedesetak godina od svog početka završio stvaranjem današnjeg modernog Izraela. Mi danas u Srbiji patimo od istih podela, ali kao i ovaj naš Zemunac, Teodor Hercl, znamo da kada nešto naumiš, i kakobaš je rekao predsednik Rivlin, to više nije san, kada imaš želju, to nije san. Ubeđen sam da ćemo moći, veoma brzo da konstatujemo ono čemu vekovima težimo, da imamo snažnu, nikada snažniju, slobodnu, nezavisnu i u svemu definisanu Srbiju – istakao je predsednik Srbije.
Pročitajte još: Rivlin u Jasenovcu: Moralna obaveza Hrvata je suočavanje s prošlošću
Obraćajući se predsedniku Rivlinu, Vučić je rekao da je on prvi predsednik Izraela koji je posetio Srbiju.
– Hvala vam što ste večeras sa nama ovde, u Zemunu, u Beogradu. Za nas u Srbiji je to velika čast, želimo da dolazite još češće i da znate, Srbi su uvek i u najtežim trenucima, kada su drugi u najboljem lsučaju bežali od Jevreja, mi smo uvek bili zajedno sa Jevrejima, delili sudbinu i rekao bih u najteže vreme, pokazali ko su dobri i ko su ljudi koji zaslužuju vaše poštovanje. Živelo prijateljstvo srpskog i jevrejksog naroda – naglasio je Vučić.
Ako je Teodor Hercl rekao da je u Bazelu ustanovio jevrejsku državu, onda su ovde u Zemunu “posađene prve mladice” države Izrael, rekao je predsednik Izraela Ruven Rivlin.
– Zemun ima ‘autorska prava’ u stvaranju cionizma – ocenio je Rivlin, koji se okupljenima obratio na hebrejskom jeziku u čast, kako je rekao, svih Jevreja koji su prisustvovali događaju.
Rivlin je naglasio da se danas, imenujući jednu ulicu Herclovim imenom, učvršćuje duboka veza između Zemuna i Jerusalima, između Srbije i Izraela.
Kako je rekao, biti danas u Zemunu, za njega, kao Jevrejina, predstavlja veliku čast.
– Izuzetna je čast biti ovde kao predsednik Izraela – zemlje koja je kao vizija postojala u srcima i dušama ljudi, koji su postavili temelje cionističkog pokreta mnogo godina pre nego što je država formalno uspostavljena – istakao je Rivlin.
Podsetio je na rabina Jehudu Alkalaja, jednog od preteče cionizma, koji je bio glavni rabin Zemuna, opisavši ga kao čoveka vere i čoveka od akcije.
– Kada je Alkalaj sanjao o povratku jevrejskog naroda u svoju otadžbinu, sanjao je i ostvaranje sopstvenog sna. Imao je realističan politički plan o uspostavljanju suverene domovine na tlu Izraela. Srbija je bila jedna od prvih država koja je priznala Balfurovu deklaraciju 1917. godine – podvukao je Rivlin.
Teodor Hercl je bio novinar, pisac i dramaturg jevrejskog porekla, koji je u svetskoj istoriji poznat kao otac ideje modernog Izraela.
Porodica Teodora Hercla živela je upravo u centru Zemuna, a njihova kuća i danas postoji u tom delu Beograda. Hercl je 1891. godine postao dopisnik iz Pariza uticajnih bečkih novina, a u tom periodu suočio se sa rešavanjem jevrejskog pitanja. Smatrao je da se to pitanje može rešiti stvaranjem jevrejske države.
Objavio je knjigu “Država Jevreja” 1896. godine koja je naišla na burne reakcije i odbijanje elite, ali su njegove ideje naišle na entuzijazam brojnih Jevreja koji su u njemu videli Mojsija savremenog doba. Hercl se sve više zalagao za cionističke ideje i nastojao da od turskog sultana dobije saglasnost u vezi sa pravom Jevreja da se nasele na tlu Izraela.
Kako je rekao, Alkalaj je svoj plan zapisao u knjizi “Božja sudbina”, a od svih Alkalajevih učenika, jedan mu je posebno pomogao u štampanju i objavljivanju knjige – Jakov Hercl.
Mnogo godina kasnije, Jakov je dobio sina – Benjamina Zeeva Teodora Hercla, koji je u jevrejskoj, cionističkoj i izraelskoj istoriji upisan kao vizionar države Izrael i njen tvorac, naveo je predsednik Izraela.
– I ovim činom, svakom detetu želimo da pokažemo da se snovi ostvaruju i da svaki čovek može da postane neko ko će promeniti svet. ‘Ako nešto želiš, onda to više nije san’, napisao je Hercl u knjizi ‘Stara zemlja, Nova zemlja’, dodajući – ‘a ako ne želiš, onda san ostaje samo san – naveo je Rivlin.
