U Arhivu Srbije danas je, povodom sto godina od Srpskog dana u SAD, otvorena izložba “Kralljevina Srbija i Sjedinjene Američke Države”, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Uz originalna dokumenta Arhiva Srbije, fotografije, izvode iz ondašnje američke i srpske štampe, izložba prati odnose dve države od potpisivanja Konzularne konvencije i Trgovinskog ugovora 1881. godine, do kraja Prvog svetskog rata 1918. godine.
Prijateljstvo, saradnja i savezništvo između Srbije i SAD izgrađivalo se kroz razne vidove diplomatskih, trgovinskih i kulturnih veza i kroz ostvarivanje zajedničkih istorijskih ciljeva u Prvom svetskom ratu.
– Danas je važan dan u istoriji Srbije, i rekao bih da odnosi Srbije i Amerike su svakako višeslojni i višeznačni. Treba da težimo što boljim odnosima sa najvećom silom. Da dobijermo najviše što možemo za naš narod. Rekao bih da danas u Srbiji svako zna kakve su nam bile prethodne godine u odnosima sa SAD-om, to su bile teške godine, ali 30 godina ne čini celokupnu istoriju takvog naroda kao što su srpski i američki – rekao je predsednik Srbije.
On je naglasio da zahvaljujući arhivu Srbije, danas imamo priliku da vidimo značajna dokumenta, citate, kopije telegram, koje su obeležile našu istoriju i koje kako kaže, ukazuju kako je jedan mali narod uspevao da bude partner tako velikoj i važnoj sili, kao što su SAD.
– Važan deo priče je Stiv Tešić, oskarovac. On je rekao da je krivac kojeg upoznaš uvek manje kriv od onog koga nisi upoznao – rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, oba naroda više vole da im neko bude kriv, a lakše nam je da ga kaznimo, u vašem slučaju, ili da ga mrzimo u našem, nego da ga upoznamo i sa njim sklopimo prijateljstvo.
– Na primerima velikih američkih predsednika, od Linkolna, Ruzvelta, Kenedija, učili smo važnu lekciju o odgovornosti i mogu slobodno da kažem da danas postoje ljudi u našoj zemlji koji ne žele za sve da krive Ameriku, niti od nje očekuju više od onoga što ona ou skladu sa svojim interesima može da da, ali i SAD mora da razume da Srbija ne može da da, niti da pruži više od onoga što jesu njeni interesi. Takvu Srbiju samosvesnu i želju uspeha, oslobođenu izgovora želimo i pokušavamo da izgradimo, a Amerika u tome može da nam pomogne – rekao je Vučić.
Kako je rekao, ova izložba je dokaz da nikoga ne treba da proglašavamo za večnog neprijatelja, pogotovo, kako kaže, ne zemlju koja je bila u stanju da primi ono najbolje od nas, od Tesle, Pupina, Bogdanovića, Tešića i Simića. Predsednik je naglasio darazmena najboljeg jeste recept za bolje odnose Amerike i Srbije.
– Politika je u svemu tome ne retko i višak. Sva veličina jedne zemlje jeste u tome ne da ne greši, već da ispravlja greške. Srbija je naš posao i mi hoćemo naš posao da završimo tako da nam čitav svet, pa i Amerika, čestita – rekao je Vučić.
Predsednik je naglasio da želimo partnerstvo u miru.
– Hoćemo da krivce kada ih upoznamo ostavimo istoriji, u budućnosti nam nisu potrebni, ona zavisi samo od nas – rekao je Vučić.
Pored predsednika Vučića, prisutnima, među kojima su bili ministri u vladi Nebojša Stefanović, Nela Kuburović, Vladan Vukosavljević, Jadranka Joksimović, Zoran Đorđević, Nenad Popović, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, obratili su se ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot i direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić.
Na izložbi su, između ostalog, predstavljena i dokumenta o imenovanju prvih diplomatskih predstavnika dveju država, telegram Vudroa Vilsona povodom obeležavanja Kosovskog dana u Vašingtonu, poslanica Roberta Lansinga, državnog sekretara SAD povodom Srpskog dana u SAD, kao i pismo zahvalnosti regenta Aleksandra Karađorđevića predsedniku SAD Vudrou Vilsonu na velikoj pomoći srpskom narodu.
Značajan deo izložbenog prostora posvećen je humanitarnoj ulozi američkih medicinskih misija u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Misija Američkog crvenog krsta na čelu sa dr Edvardom Rajanom upućena je u Srbiju ubrzo po izbijanju rata, o čemu svedoči pismo Mihajla Pupina, srpskog generalnog konzula u Njujorku, upućeno srpskoj vladi 8. septembra 1914. godine.
Osim dokumenata iz perioda 1881. – 1918. godine, posebno zanimljiv i jedan od retkih sačuvanih dokumenata iz perioda pre uspostavljanja diplomatskih odnosa je i dopis Luja Čepkeja, američkog konzula u Bukureštu iz 1868. godine, kojim poslove američkog konzulata tokom svog odsustva poverava srpskom zastupniku u Bukureštu Kosti Magazinoviću.
Izložbu organizuje Arhiv u saradnji sa Ambasadom SAD u Srbiji, a autorke su Jelica Reljić i Ljubinka Škodrić. Izložba će biti otvorena do 28. avgusta, od utorka do nedelje od 10 do 18 sati, uz slobodan ulaz.
Arhiv Srbije je predsedniku uručio kopiju pisma američkog generalnog konzula u Bukureštu Judžina Skajlera iz 1868.godine, 13 godina pre nego što su uspostavljeni diplomatski odnosi, kojom on poverava u svom odsustvu poverava poslove srpskom zastupniku, Kosti Magazinoviću.
