Blic — Pčelari iz Srbije otkrili mnogo unosniji biznis od proizvodnje meda – prikupljaju pčelinji otrov koji dostiže cenu od čak 70.000 do 100.000 dolara za kilogram.
Ovaj najdragoceniji i najskuplji pčelinji produkt od naših pčelara otkupljuju farmaceutske i kozmetičke kompanije iz SAD-a i koriste ga za skupe kreme protiv bora i botoks, u proizvodnji lekova za kardiovaskularne i reumatske bolesti, kao i za medikamente za više od 40 najtežih vrsta autoimunih bolesti.
Pre tri godine pčelinji otrov počeo je da sakuplja i Toplica Đorđević iz Svrljiga, inače i predsednik Udruženja pčelara u ovom kraju koje ima 10.000 košnica, najviše u Srbiji.
“Proizvodnja pčelinjeg otrova je pionirski poduhvat. Veoma mali broj pčelara radi ovo. Nas u Svrljigu ima najviše, desetak, dok u ostalim krajevima u Srbiji pčelari se pojedinačno ovim bave. Zakonski nisu regulisani ni proizvodnja ni promet pčelinjeg otrova, zbog čega smo prinuđeni da preko Bosne šaljemo pakete otrova u Ameriku. Za 100 grama otrova dobije se oko 7.000 USD”, ukazuje Đorđević.
Proces proizvodnje pčelinjeg otrova traje 45 minuta. Da bi se dobio jedan gram neophodno je 15 pčelinjih društava, koje moraju 1.000 puta da ubodu. Računica je jednostavna, ali cela procedura nije ni malo laka. Rusi i Kinezi, kaže, u ovome prednjače i tamo je ova grana poljoprivrede veoma razvijena.
“Kada bi se to zakonski regulisalo, mnogo bi išlo lakše za sve nas pčelare i prodaja i plasman proizvoda, jer je otrov dosta tražen. Ovo je razvojna šansa ovog kraja zbog same cene pčelinjeg otrova. Cena meda varira i nekada ga bude, nekada ne, a proizvodnja pčelinjeg otrova zavisi od samog pčelara koliko će on da sakupi”, navodi Toplica Đorđević.
Uređaj za sakupljanje pčelinjeg otrova, kaže on, sastoji se od rama sa žicama ispod kojih se nalazi staklena ploča. Uređaj se u početku namaže medom kako bi privlačio pčele i postavi se ispred košnica. Kroz žice se propušta struja napona 9-12 vati u trajanju od pet do šest sekundi, zatim se pravi pauza od pet, šest sekundi i ponavlja proces pet do šest puta. Čim prva pčela izbaci otrov, ona izbacuje i feromon uzbune koji uznemirava i privlači ostatak društva. Kapljice padaju na staklenu ploču, odakle se otrov kasnije sakuplja.
“Sa ploča na kojima pčele ubodom ostavljaju lekovitu supstancu, skidaju se kristali otrova i čuvaju na temperaturi između minus 80 i 115 stepeni. Nažalost, Srbija nema velike potrebe za pčelinjim otrovom, ili je to za našu industriju skupo, pa nas zato do sada niko iz naše zemlje nije kontaktirao”, kaže Toplica.
Pčelinji otrov je smeša organskih kiselina i različitih histamina i koristi se u apiterapiji za sanaciju pojedinih bolesti. Ranije se koristio za sanaciju reume, išijasa, upale zglobova, spondiloze, a u poslednje vreme primenjuje se i kod obolelih od Parkinsonove i Hočkinsonove bolesti, multiple skleroze, prilikom lečenja bolesti zavisnosti. Istraživanja su pokazala da pčelinji otrov ima jak toksični efekat na bolesne ćelije, konkretno, na ćelije zahvaćene različitim vrstama kancera.
Kozmetička industrija, kažu pčelari, uglavnom koristi zmijski otrov, jer je jeftiniji i lakše se nabave veće količine. Poređenja radi, da bi se dobila količina otrova koliko ga ima u jednom zmijskom ujedu, potrebno je stotinu pčelinjih uboda.
