Nagla promena spoljne temperature ne prija srcu, plućima i zglobovima, ali je dobra za nervni sistem. Pad temperature dovodi do skoka krvnog pritiska, a to dodatno komplikuje zdravstveno stanje.
PAD temperature obolelima od hroničnih bolesti donosi pogoršanje simptoma – reumatičarima, osobama koje pate zbog visokog krvnog pritiska, astmatičarima… Međutim, zahlađenje prija nervnom sistemu, jer su migrene znatno ređe, a i mozak bolje radi na nižim temperaturama.
– Izuzetak su samo neurološki bolesnici koji se oporavljaju od moždanog udara – kaže dr Stepić. – Njima prija toplota i zbog toga im se savetuje odlazak u banju sa toplim vodama.
Ipak, zahlađenje mnogima znači pogoršanje bolesti, naročito kada je reč o naglim promenama temperature.
Doktorka Olivera Đokić, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, kaže da svaki pad temperature dovodi do viših vrednosti pritiska, a za one koji već boluju od hipertenzije to znači povećan rizik od srčanog i moždanog udara.
– Organizmu bi trebalo pomoći da se prilagodi promeni vremena slojevitim oblačenjem u hladnijem delu dana, a od velikog značaja može da bude topao napitak izjutra jer doprinosi opuštanju krvnih sudova – kaže dr Đokić. Najznačajnije je, ipak, redovno uzimanje propisane terapije.
Izbegavanje nazeba mera je prevencije i za one koji pate od reume.
– Zahlađenje dovodi do pojave bola i ukočenosti zglobova, što mnogima, naročito starijima, otežava kretanje – kaže dr Milica Basarić, reumatolog Instituta za reumatologiju u Beogradu. – Zato je važno da se ne izlazi neadekvatno obučen napolje, a osim toga telo bi pre izlaska trebalo pripremiti za kretanje, laganim razgibavanjem.
Do bola u zglobovima zbog hladnoće može da dođe i kod potpuno zdravih osoba, a obično je reč o vanzglobnom reumatizmu.
– Vanzglobni reumatizam znači da bolovi ne potiču od upale zgloba, već da je došlo do zapaljenja okolnih struktura – tetiva, ligamenata i sluznih jastučića među zglobovima (burzi) – kaže dr Basarić.
Svaka promena temperature, a naročito atmosferskog pritiska i vlažnosti vazduha dovodi do otežanog disanje kod astmatičara i obolelih od hronične opstruktivne bolesti pluća. Razlog je, kako kaže dr Tatjana Radosavljević, pulmolog, u tome što promenljivi vremenski uslovi direktno uzrokuju grč i suženje bronhija:
– Hroničnim plućnim bolesnicima stanje pogoršava i velika zagađenost vazduha, jer se u jutarnjim satima kada je hladno i ima nešto više vlage može javiti smog. Pacijenti koji su dobro vođeni od svog lekara zato tačno znaju kada bi zbog pojave simptoma trebalo da povećaju dozu leka, a ako pogoršanje ne prolazi da potraže pomoć lekara.
Doktorka Radosavljević kaže i da bi astmatičari i oboleli od hronične opstruktivne bolesti pluća trebalo da se čuvaju prehlada i drugih respiratornih infekcija zato što one mogu da dovedu do dodatnih komplikacija.
