Naučite kako da je pobedite je pomoću sledećih pet načina.
Kada su dani kraći, sunce kraće sija, a vreme postane hladno, ljudi postaju skloni mračnijim mislima. Za neke, ova promena zaista ima ozbiljne razmere. Pojedinci imaju poteškoće čak i da ujutru ustanu iz kreveta, i započinju dan u letargičnom raspoloženju. Nedostatak sunčeve svetlosti znatno utiče na raspoloženje ljudi.
Pasivnost, mrzovolja, nezainteresovanost… Sve ovo za vreme zimskih meseci nam izaziva želju da se pokrijemo i, poput medveda, provedemo dane pod ćebetom, sve do početka proleća. Ovo jesu simptomi sezonske depresije. Sezonski afektivni poremećaj ili sezonska depresija je izraz za veliki depresivni poremećaj sa sezonskim obrascem. To je psihološko stanje koje dovodi do depresije, obično izazvane sezonskom promenom, izazvano, između ostalog, i manjkom sunca i nedovoljnim stvaranjem serotonina u našem organizmu. Ljudi obično doživljavaju stanje tokom zime. Ovaj vid raspoloženja obično nastupa u oktobru ili novembru, kada dani postanu kraći. Obično nestaje kada počne proleće. Sezonska depresija umnogome liči na pravu depresiju, ali je kraćeg daha.
Simptomi koji ukazuju na sezonsku depresiju su:
1. Osećate se depresivno skoro svakoga dana.
2. Imate manjak interesovanja za aktivnosti u kojima inače uživate.
3. Promene u ritmu spavanja: spavate duže nego obično i imate problem sa ustajanjem.
4. Manjak životne energije i poleta, praćen osećajem letargičnosti.
5. Problem sa koncentracijom i fokusiranjem.
6. Osećate se anksiozno i razdražljivo, imate problem da se izborite sa stresom.
7. Poteškoće da ostvarite timsku saradnju i želja da se osamite.
8. Smanjen libido i seksualna želja.
9. Povećan unos namirnica bogatih ugljenim hidratima (što rezultira gojenjem).
10. Potreba za suncem i za lepšim vremenom.
Ukoliko ste se pronašli u više od jedne stavke, sledi nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da se izborite sa ovom, kao i svakom narednom zimom:
1. Probajte terapiju svetlošću.
Sezonska depresija se javlja, između ostalog, zbog smanjenog sunčevog uticaja, a ne zbog niskih temperatura. Trebalo bi da izlazite napolje kada god ste u mogućnosti. Nemojte se zatvarati u kuću i čekati da zimski meseci prođu. Vreme koje provedete napolju, na zimskom suncu, podići će nivo vaše energije i učiniti da se osećate malo aktivnije.
2. Isplanirajte ritam spavanja.
Čak i ako ste slobodni, podesite budilnik, i ustanite u uobičajeno vreme. Preterani boravak u krevetu može produžiti osećaj tromosti i mrzovoljnosti. Neka optimalna doza sna varira od 6 do 9 sati. Pridržavajte se toga.
3. Otputujte negde.
Putovanje može delovati na vas kao terapija. Promena ambijenta obogatiće vašu svakodnevicu, sakupićete nova uživanja, događaje i uspomene. Bilo da putujete u neki grad, svoje rodno mesto ili neku planinu na skijanje, dobra energija neće izostati.
4. Držite se izbalansirane ishrane.
Tokom zimskog perioda veoma je lako ugojiti se. Kulinarski specijaliteti vrebaju sa trpeza. Nemojte se voditi onim ‘’samo još jedan zalogaj’’. Višak kilograma uticaće na to da se loše osećate. Pokušajte da nađete balans između unosa ugljenih hidrata, vlakana i proteina. Uživajte, poslužite se, ali nemojte nedostatak životnog poleta nadoknađivati hranom. Normalno je da zimi imamo jači apetit, pa čak i da se malo opustimo.
5. Prirodno rešenje za depresiju.
Onima koji prepoznaju ove simptome i promene u ponašanju kod sebe, savetuje se dodatni unos S-adenozil metionina, jedinjenja koje učestvuje, između ostalog, u metabolizmu stvaranja serotonina u organizmu, poznatog kao “hormona sreće”. Serotonin se svakodnevno stvara u našem organizmu. Kod osoba koje su sklone depresivnom raspoloženju, nivo ovog hormona je obično nedovoljan. Takođe, serotonin je jedan od glavnih krivaca za vaš osećaj nelagode, anskioznosti, napada panike, glavobolje, umora, potrebom za prekomernim unosom slatkiša.
Do zimske depresije dolazi i usled biohemijske neravnoteže u mozgu, i smanjene proizvodnje serotonina i dopamina. Stoga se preporučuje upotreba ovog prirodnog preparata.
