Zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odali su priznanje Srbiji.
Pohvala je stigla zbog očuvane ekonomske i finansijske stabilnosti i napretka strukturnih reformi u uslovima korona-krize, i to bez finansijske pomoći Fonda, a objavljena je u udarnom tekstu danas na zvaničnom sajtu MMF-a.
Šef misije MMF za Srbiju Jan Kes Martejn i stalni predstavnik MMF u našoj zemlji Sebastijan Sosa istakli su, u intervjuu za MMF Kantri Fokus, da je Srbija održala ekonomsku i finansijsku stabilnost i unapredila strukturne reforme sprovođenjem politika predviđenih Instrumentom za koordinaciju politika (PCI).
Predočili su da je PCI aranžman između MMF-a i Srbije, koji ističe u januaru, podrazumevao savetovanje a ne finansijsku pomoć Fonda, te da, iako je iziskivao izvesna prilagođavanja zbog pandemije, postigao svoje ključne ciljeve.
“Ključni ciljevi PCI bili su podsticanje inkluzivnog rasta, očuvanje finansijske stabilnosti i pomoć vlastima u sprovođenju ambicioznih strukturnih reformi, uključujući očuvanje ranije ostvarenog poboljšanja fiskalne pozicije”, naveo je Martejn.
Dodao je da je ovaj program uglavnom bio u toku kada je izbila epidemija kovida 19, zbog čega su ciljevi PCI morali da budu prilagođeni kako bi se odgovorilo izazovima koje je doneo koronavirus.
Sosa je naglasio da je politički odgovor Srbije za rešavanje ekonomskih i socijalnih efekata pandemije bio veliki.
“Fiskalni paket bio je među najvećima u evropskim ekonomijama u usponu. Obuhvatio je povećanu potrošnju na zdravstvo, subvencionisaje zarada, univerzalne novčane transfere i šemu državnih garancije za bankarske zajmove malim i srednjim preduzećima”, naveo je.
Šef beogradske Kancelarije MMF-a je dodao da je Narodna banka Srbije snižavala ključnu kamatnu stopu, ubrizgavala likvidnost u bankarski sistem i uvela moratorijum na otplate zajmova.
Istovremeno, kaže, odložene su reforme za jačanje upravljanja državnim preduzećima i za razvoj tržišta kapitala, kao i reforme zapošljavanja i i plata u javnom sektoru, ali je postignut dobar napredak u modernizaciji poreske administracije, jačanju okvira javnih investicija i praćenju i upravljanju fiskalnim rizicima, mada su potrebni dalji napori.
Na pitanje kako objašnjava to što će Srbija imati najmanji privredni pad u Evropi, Sosa je podsetio na najnoviju procenu vlasti da će realno smanjenje srpskog BDP-a u 2020. iznositi samo 1,1 odsto.
“Ovaj manji pad je rezultat nekoliko faktora. Prvo, tu je snažan zamajac rasta pre početka krize od 5,2 posto u prvom kvartalu 2020. u poređenju sa istim tromesečjem 2019”, rekao je on.
Kao drugi faktor naveo je skromno oslanjanje srpske ekonomije na sektore kao što je na primer turizam, kao i relativno veliki udeo poljoprivrede i prehrambene industrije u strukturi ekonomije koje je pandemija manje pogodila, i na kraju “obiman odgovor politike na pandemiju koji je pružio podršku preduzećima i radnim mestima”.
Sosa je napomenuo da je, uprkos relativno malom padu ekonomske aktivnosti, uticaj pandemije i dalje značajan, zbog čega se predviđa za četiri procentna poena slabiji rast BDP-a u 2022. godini od onog koji je projektovan pre kovida 19.
b92
