Ova hrana vam može izazvati ALERGIJU: Obratite pažnju na OVE SIMPTOME

Čak i u najtežim oblicima pomenute alergije, ukoliko se na vreme otkrije i uz hitnu lekarsku intervenciju, spasava se većina života.

pixabay.com
pixabay.com

Bez obzira na mnogobrojna upozorenja, istraživanja pokazuju da je problem alergija ipak potcenjen, jer se broj poseta lekaru zbog raznovrsnih, ali ne po život opasnih tegoba meri u nedovoljnoj brojnosti, a u Agenciji za hranu i lekove smatraju da čak 34 posto bolesnika ne dobija adekvatnu terapiju.

Hrana koja izaziva alergije

Za alergiju na hranu nema leka, pa je jedini način potpuno izbegavanje hrane koja uzrokuje alergiju. Najčešće su alergije na kikiriki, orahe, bademe, lešnike i druge orašaste plodove, zatim na ribu, rakove, školjke i ostale morske plodove, jaja, soju i druge žitarice, a među voćem i povrćem alergije izazivaju jagode i kivi. U slučaju jaja češće su alergije na belance. U hrani ih najčešće izazivaju masnoće i šećer, a osim na određenu namirnicu alergija se može javiti i samo na dodatke (aditive), boje, konzervanse i pesticide te na veštački zaslađivač aspartam.

Najnovija istraživanja pokazuju da neke genetski modifikovane namirnice mogu imati povećan broj alergena. Ljudi alergični na polen neretko su alergični i na jabuke, šargarepu, sirovi krompir, grašak, kivi, i celer, a alergični na jaja često na kožnim testovima reaguju i na piletinu, iako se ta alergija u stvarnosti ne razvija (piletinu mogu jesti bez posledica).

Jednom izražena alergija može ostati čitavog života, a može se i povući nakon nekog vremena. Alergije na mleko, na primer, najčešće se javljaju kod male dece, no često se kasnije potpuno povlače.

Reakcije na hranu mogu biti toksične i netoksične: toksične su trovanja hranom koja u sebi ima bakterije ili toksine, a netoksične se javljaju kod preosetljivih osoba. Netoksične reakcije dele se na alergije, koje izazivaju imunološki mehanizmi i na reakcije nepodnošenja.

Simptomi alergija

Alergijske reakcije mogu se javiti bilo kada, pa tako neke osobe reaguju kad se sretnu s nekom namirnicom, dok se kod nekih reakcije javljaju iznenada, nakon što su godinama određenu hranu jeli bez problema. Najčešće su kožne i oralne reakcije koje variraju od blagih (svrab kože, pečenje ili svrab jezika, blagi otok jezika, nepca ili ždrela) do opasnih po život: takozvanim anafilaktičkim šokom koji zahteva hitnu intervenciju. Neki alergičari razvijaju simptome slične astmi.

Većina alergija povezana je s IgE antitelima, a one nepovezane nije lako dijagnostifikovati, pa određen broj obolelih ne dobija pravilnu dijagnozu.

Testiranje, lečenje i preventiva

Učestalost alergija u svetu je, barem prividno, sve veća, budući da je ranije veći procenat alergija ostajao bez pravilne dijagnoze. Ipak, veruje se da će upravo zahvaljujući sve većoj konzumaciji industrijski pripremljene hrane, bogate veštačkim dodacima, i učestalost alergija rasti.

Iako se o alergijama još ne zna dovoljno, pokazalo se da osobe koje razvijaju alergijsku reakciju imaju povišen nivo karboksipeptidaze, enzima povezanog s mastocitima. Može se ustanoviti kožnim (iglom se pod kožu unosi mala količina alergena), te provokacijskim testom (davanjem određene hrane i praćenjem reakcija pod nadzorom lekara). Iako leka koji bi potpuno poništio alergijsku reakciju nema, postoje vrlo efikasni lekovi za hitne slučajeve, kao i oni koji se uzimaju kao preventiva.

Ako se s lečenjem ne počne na vreme ili ako se potpuno ne izbaci hrana koja izaziva alergiju, stanje se kod velikog broja obolelih pogoršava. Najčešći lekovi su antihistaminici i, kratkotrajno, kortikosteroidi. Osobe koje su jednom doživele anafilaktički šok morale bi uvek da imaju lek za hitna stanja (autoinjektor adrenalina i antihistaminik s brzim delovanjem). Oboleli, kao i njihovi članovi porodice, moraju biti obučeni za davanje leka. Iako lečenje anafilaktičkog šoka nije bez rizika, najčešće je to jedini način spašavanja života.

Izvor: Novi.ba, Pink.rs

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

1 × three =