PREDSEDNIK VUČIĆ DAO INTERVJU ZA AMERIČKE MEDIJE: Evo šta je rekao o Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ekskluzivnom intervjuu za “The Pavlovic Today” razgovarao je sa Ksenijom Pavlović Mekatir o Trampu, Evropskoj uniji i Kosovu, ali i o tome kako će vratiti Srbiju na svetsku scenu, ovoga puta ne u ulozi negativca

printscreen

Vučić je govorio o nedavnom sastanku u Briselu sa albanskom stranom, otkrivši pritom da im je rekao da slobodno kažu lokaciju na kojoj misle da se nalaze grobovi njihovih sunarodnika i da će srpska strana, u saradnji sa evropskim prestavnicima proveriti to. Međutim, predsednik Srbije zatražio je da se isto tako istraže i lokacije na KiM gde imamo sumnju da ima srpskih žrtava.

Predsednik Srbije govorio je i o sastancima u Beloj kući sa Robertom O’Brajanom, Žerardom Kušnerom i Ričardom Grenelom.

– Po prvi put, razgovarali smo o svemu što se dešava Srbima i Srbiji u jednoj nebirokratskoj atmosferi o stvarima o kojima obično samo pišete izveštaje i niko vas ne sluša – naglasio je Vučić.

On je objasnio kakav bi bio idealan predsednik Srbije sa stanovišta Evrope.

– Možete razgovarati sa evropskim zvaničnicima koliko god hoćete, ali oni vas ne čuju. Oni imaju svoj plan i za njih, idealan predsednik Srbije bio bi onaj ko će prihvatiti sve njihove zahteve pod pritiskom i ucenama – kaže Vučić.

– Kako srpski predsednik održava tok i stabilnost zemlje, unutrašnju ravnotežu i fokus, dok prolazi kroz razne vrste oluje i turbulencija u istorijskim trenucima donošenja odluka?”

– „Ja sam politički veteran, dovoljno iskusan da verujem da sam se navikao na sve to. Ali ono što me iznenadilo svaki put, čak i kad sam pomislio da sam sve to prošao, sve video, koliko brzo neki ljudi kojima sam toliko pomogao mogu postati nelojalni“, otkrio je Vučić

Ono što iznenađuje je da ovo već peti put da prolazim kroz ovo i na šta se još ne mogu naviknuti ideja da je išta od toga normalno. Ne mogu se naviknuti na činjenicu da je lojalnost izgleda gotovo nepostojeća i da je zahvalnost kratkotrajna između ljudi i političkih partnera“, objasnio je predsednik Vučić.

Prolazeći burnim političkim putem, predsednik Srbije otkrio je da i on može videti da ga mnogi podržavaju kao što je pokazano na nedavnim parlamentarnim izborima na kojima je Vučić bio pobednik. Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) osvojila je 190 od 250 mesta u srpskom parlamentu.

„Ono što ne smete dozvoliti da budete u iskušenju je da reagujete emocionalno. Dakle, strogo profesionalno, morate nastaviti sa napretkom, jer je to u interesu nacije. Usredsređujete se na ključne teme. Usredsređeni ste na politiku, ekonomiju i pokazujete ljudima da radite, da ćete se i dalje boriti za zemlju, i to je jedini način da izvučete zemlju iz krize. Sve drugo dovelo bi samo do dubljih problema. Kao što ste videli, uspeli smo da se izvučemo iz krize stvorene s neredima za dva ili tri dana.

Današnji problem je koronavirus, ali drago mi je što prvi put u Novom Pazaru i Sjenici nemamo nikakve nove smrtne slučajeve povezane sa Kovidom-19. Ovi besmisleni neredi uzrokovali su da se veliki broj ljudi zarazio. Siguran sam da ćemo uspeti da prevaziđemo epidemije u Beogradu i Novom Sadu, koji su upravo zbog tih nereda postali dva nova žarišta koronavirusa.

A kad pobedimo protiv virusa, verujem da ćemo nastaviti sa pozitivnim ekonomskim kretanjima. “Ne kažem da će sve biti kao da teče med i mleko, ali verujem da možemo bolje da krenemo nego sve ostale evropske zemlje, što bi za Srbiju bio izuzetan uspeh”, otkrio je predsednik Vučić.

– Šta se dogodilo tokom razgovora o Kosovu u Briselu?

Ranije ove godine, u januaru, Trampova administracija na čelu sa ambasadorom Grenelom, specijalnim izaslanikom predsednika Trampa za Kosovo, postavila je posredovanje trajnog rešenja između Srba i Albanaca na vrh svoje agende u spoljnoj politici. Oni su postigli dogovor o obnavljanju komercijalnih letova između Beograda i Prištine, prvi put nakon više od dve decenije. Mnogi politički akteri i spoljnopolitički stručnjaci smatraju ovo pozitivnim korakom ka smanjenju tenzija između Srba i Albanaca.

Poduzimajući dalji, ambiciozni korak ka spajanju dveju strana, Grenel je pozvao na kosovski mirovni samit 27. juna u Beloj kući, koji je otkazan zbog optužnice kosovskog predsednika Hašima Tačija za ratne zločine, „uključujući ubistvo i prisilno nestajanje osoba , progon i mučenje. ”

Zatim je EU istupila i pozvala na sastanak, nakon što je bila neaktivna na kosovskoj situaciji poslednje dve godine. Cilj sastanka EU u Briselu između predsednika Srbije Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija bio je da oživi dijalog Beograda i Prištine i normalizuje odnose između dve strane.

– Šta je glavni problem u razgovorima u Briselu o rešavanju kosovske situacije?

Dozvolite mi da to definišem u jednoj rečenici. Jedino celokupno rešenje koje Albanci vide je potpuno srpsko priznanje nezavisnosti Kosova. Ono što mi pokušavamo je da promenimo atmosferu u odnosima Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. Želimo da imamo bolje odnose između dve najveće populacije na zapadnom Balkanu. Želimo da olakšamo slobodnu trgovinu, kretanje robe, usluga i kapitala, ali kada pričamo o tome, Albanci kažu: ‘da, sigurno, sve to želimo, ali želimo da sve to prođe kroz Republiku Kosovo. . “I to je suština. Postaje jasno da se ne radi o slobodnoj trgovini; ne radi se o ekonomiji; za njih je sve stvar statusa. Sve vreme je to. To je suštinski problem: kroz svaki pojedinačni razgovor, Albanci se uvlače u status Kosova.

To je problem za nas, ali dozvolite mi da budem vrlo pragmatičan i da jednostavno odgovorim na vaše pitanje. Kada pregovaramo sa Albancima, bilo da je to kroz Evropsku uniju ili preko Amerikanaca, Albanci traže način da postignu nezavisnost Kosova.

Sviđale su mi se ideje koje je predložila Trampova administracija, predlozi Grenela za ekonomiju i ono što smo potpisali. Nažalost, čini se da Albanci ne žure sa primenom ovog sporazuma. Ni dogovora o letovima, ni o drugim stvarima “, otkrio je predsednik Vučić.

– Zašto je to tako?.

“Izgleda da neki Albanci ne razumeju važnost ekonomije i vide svoj jedini interes u ponižavanju Srbije. Nadaju se da će neko u Vašingtonu ili Briselu primorati srpsku ruku da potpiše priznanje nezavisnosti Kosova. Oni bukvalno ne rade ništa drugo.

U Briselu, kada su Albanci rekli: predajte sve vojne i policijske arhive u vezi sa nestalim osobama, rekao sam, “nema problema, pokazaćemo vam srpske arhive o svemu što se tiče nestalih i raseljenih. Ali mi tražimo od vas da učinite isto i za vašu takozvanu OVK da nam prosledite vaše dosijee. Žosef Borel, visoki predstavnik Evropske unije, bio je zadovoljan ovim predlogom, Miroslav Lajčak takođe, ali Albanci ga nisu prihvatili.

Rekao sam Albancima, „molim vas da nam kažete gde god verujete da može biti albanskih grobova i radićemo zajedno sa vama i evropskim predstavnicima da to proverimo. Ali to isto tražimo i od vas u vezi sa srpskim žrtvama. Idemo u Lapušnik; hajde da se javimo u Dojane, Košare, Radonjičko jezero itd. Očekujemo da kad vam pokažemo mesta gde verujemo da ima srpskih žrtava, da svi zajedno krenemo i izvršimo neophodne provere tela.

 

Kurir

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

14 − four =