Sirijski režim ima vojnu prednost tako da Bašar al-Asad za sada ostaje na vlasti. Ali, da li će uspeti da zadržati osvojene teritorije?
Stručnjak za Bliski istok Gido Štajnberg u intervjuu za Dojče vele kaže da je to nemoguće.
Na pitanje da li su neprocesuirani zločini Asadovog režima i drugih grupa učinili pravo apsurdnim, odgovara da događaji u Siriji potvrđuju ono što se zna već neko vreme, da UN ne mogu da funkcionišu u krizama kada postoje velike razlike u mišljenju stalnih članova Saveta bezbednosti.
“Mi tako lepo pričamo o međunarodnoj zajednici, ali istovremeno vidimo eskalaciju sukoba između SAD i Rusije koja parališe Savet bezbednosti i UN po pitanju Sirije. Mislim da su mnogi Evropljani bili spremni da učine nešto u Siriji. Ali u korenu evropskog neuspeha jeste pre svega analitička nesposobnost da se prepozna šta se dešava u Siriji. Bilo je jasno 2011. da Asad ima podršku znatnog dela stanovništva bez obzira šta radi. Ne zato što ga vole, već zato što se plaše alternative. Evropljani i Amerikanci to nisu videli. Oni su verovali da će narod srušiti režim. Pošto se to nije desilo, a pritisak da se zbog zločina Asadovog režima aktiviraju postajao sve veći, iznenada su se suočili sa alternativom: da li da vojno intervenišemo ili ostanemo na dosadašnjoj liniji? Odlučili su za drugu varijantu. Vidim problem u ovom neslaganju između retorike i onoga što je zaista učinjeno. Ali, smatram ispravnom odluku da se vojno ne interveniše”, navodi Štajnberg.
Upitan da li je sirijski lider pobedio u ratu, odgovorio je odrično.
“Ne, Asad nije dobio rat, ali je sigurno u jačem položaju nego u bilo kom trenutku od početka 2012. godine. I ranije je kontrolisao velike gradove. Pobunjenici su uspeli da osvoje dva glavna grada provincija, Raku i Idlib koji su na dnu hijerarhije urbanih centara u Siriji. Njegova vojska je imala samo pola Alepa pod kontrolom. Ali on ima suštinski problem, a to je nedostatak ljudi. Postoje dva razloga za njegovu trenutnu snažnu poziciju: jedan razlog je Rusija, drugi razlog je Iran. Veliko pitanje je da li je ova podrška sada dovoljna da bi se vratili preostali delovi zemlje koje kontrolišu pobunjenici. Mislim da će biti teško. Pored toga, pitanje je da li može zadržati osvojene teritorije. To neće biti moguće dugoročno. Zato verujem da zemlja neće biti stabilna. Pre svega vidi se da veliki deo stanovništva mrzi ovaj režim i preferira pobunjenike. Pretpostavljam da će i dalje biti vojnog ili terorističkog otpora. Ima prosto previše stanovnika ruralnih područja, koji su suniti. A oni žele da sruše režim. Pored toga, biće teško ponovo staviti pod kontrolu kurdske oblasti. Tu iznad svega postoji opasnost da će Turska vojno intervenisati. Sirijska država može da ostvaruje uspehe samo uz nastavak ogromne ruske i, pre svega, iranske i libanske podrške”, istakao je Štajnberg.
