Plovidba i krstarenje kolosalnim brodom nije loš podvig ni pod kojim uslovima, ali određene rute, kao što je uski Suecki kanal podložan peščanim olujama, koji je prošle godine neslavno blokiran kontejnerskim brodom ili vetroviti vodni putevi obrubljeni glečerima Aljaska, su posebno izazovni.
Endi Vinbou, glavni pomorac koji je upravljao brodovima širom sveta, kaže za CNN Travel da složenije rute često karakterišu “nepovoljni vremenski uslovi, nedostatak prostora za manevrisanje usled prirodnih opasnosti i nedostatak navigacionih pomagala”.
Ovi faktori će uticati na bilo koje plovilo, ali brodovi za krstarenje sa više paluba mogu biti više pogođeni zbog njihove velike zapremine.
“Što je veći brod, veći je vetrovnjak”, tako kaže Dejvid Pembridž. Pembridž je penzionisani kapetan broda za krstarenje koji je decenijama radio na brodovima kojima upravljaju P&O Cruises i Princess Cruises.
Kada visoke brodove udara vetar, oni su skloni klizanju – termin koji se koristi za opisivanje broda koji je duvan u stranu. Da bi se suprotstavio ovom efektu, brod se mora upravljati pod uglom.
Ovaj manevar je dodatno težak kada se prelazi preko plovnog puta kao što je Suecki kanal ili Panamski kanal. U ovim uskim kanalima, brodovi takođe treba da izbegavaju udarce u stranice kanala. “Ako prođu velikom brzinom, to izaziva eroziju obala i odvlači deo peska sa bokova u centar kanala, što nije dobro jer ga čini manje dubljim”, objašnjava Pembridž.
b92
