Na njoj treba konstantno raditi – vežbati veštine slušanja partnera, jasno komunicirati, pristajati na kompromise, poštovati različitost odluka.
Zagrljaj, najfiniji barometar bliskosti i poverenja. Mogu da volim bez zagrljaja, ali ne i da grlim bez ljubavi – zapisao je Rumi i ostavio nas da malo promislimo o sebi. Kada ste poslednji put zagrlili voljenu osobu? Jeste li joj skoro, onako bez povoda, rekli da je volite? Da li vam je stvarno stalo da vam veruje i da vi verujete njoj ili samo po automatizmu držite do poverenja? Mnogo pitanja za veliku, a skrajnutu temu – bliskost. Zašto je toliko važna, a tako joj malo dajemo na značaju? Gde se rađa i kako nestaje? Može li ljubav da plovi u nove vode ako je na obali ostavila bliskost i potrebu za njom?
– Ako su gradivne komponente bliskosti uzajamnost, međusobno poštovanje i empatija, možete li da zamislite pravu ljubav bez njih? Ja teško. Odnos lišen ovih elemenata pre liči na poslovni, nego na emotivni. Nažalost, poslednjih decenija kao da smo upravo preplavljeni baš ovakvim relacijama – ugovorenim, pragmatičnim, bezličnim – kaže psihoterapeut.
Ispunjenost protiv praznine
Istraživanja pokazuju da veliki broj parova stavi tačku na vezu, pa i na brak, uz opravdanje da su se udaljili od partnera. Nisu srećni. Nedostaje im bliskost. Kako se osećaju ljudi koji su je izgubili?
– Na bliskosti treba konstantno raditi, što znači vežbati veštine slušanja onog drugog, jasno komunicirati, pristajati na kompromise, poštovati odluke i različite stavove partnera, biti spreman za aktivno razrešavanje konflikta, saosećati… Osoba koja je ostala bez bliskosti uskraćena je za sve navedeno, oseća se suvišnom, praznom, nezanimljivom, nebitnom, usamljenom. Oseća da je druga strana ne poštuje, da ne dele iste vizije, da su se negde mimoišli na putu razvoja – objašnjava Pavlica.
A da li je nužno da ona odmah zaživi, neguje se i traje? Ili ona dolazi tek posle zaljubljenosti?
– Mišljenja sam da bliskost, u onom pravom smislu te reči, na početku nekog odnosa ni ne postoji. Ona nije kategorija “sve ili ništa”, kao što je zaljubljenost. Naprotiv, ona se razvija postepeno, kako shvatamo da nam je neka osoba bitna. I to važi za sve odnose – roditeljski, prijateljski, partnerski… Bliskost se nalazi negde na pola puta između krajnje autonomije sa jedne, i potpune simbioze, sa druge strane. Ako je neko suviše samostalan, tačnije samodovoljan, teško da će se otisnuti u pravcu bliskosti – upozorava sagovornica.
