Skoro svaki drugi par ne proslavi 10 godina zajedničkog života. Razlozi za rani razvod su mnogobrojni – od brzog venčanja, preko nespremnosti na kompromis, do okolnosti koje su danas teže nego ranije.
Nekada se mislilo da je sedma godina braka kritična, ali izgleda da više nije tako. Sada kriza počinje čim se par zavetuje na večnu ljubav. Tako barem kaže statistika. Najveći broj razvedenih brakova u Srbiji prošle godine trajao je između jedne i četiri godine. Takvih je bilo 22,6 odsto, skoro pa svaki četvrti. Na drugom mestu su brakovi koji su trajali između pet i devet godina (20,2 odsto), pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Zašto brak “puca” tako rano? Da li smo postali razmaženiji, netolerantniji, neskloniji kompromisima? Kako ulazimo u brak – da li smo dovoljno zreli ili zajednicu sklapamo sa mišlju “koliko traje da traje”? Dok su prethodne generacije trpele, zarad mira u kući, i ono što ne sme da se toleriše da li mi sada odlazimo u drugu krajnost, pa čim nam nije po volji prekidamo zajednicu?
Šansa u starosti 1:1500
Psiholog i rukovodilac Odeljenja za poslove planiranja i razvoja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu Olivera Simendić kaže da je potrebna detaljnija analiza parova koji su se razveli tokom prošle godine, sa osvrtom na pitanja sa koliko godina su stupili u brak, koji im je to brak po redu, koji su razlozi za raskid.
– Ako bismo proizvoljno želeli da tumačimo navedeni podatak, možda je on rezultat brzog ulaska u brak kojem je prethodio kratak period zabavljanja, pa partneri nisu bili u prilici ni da se upoznaju, a kamoli da se prilagode na nove životne okolnosti koje, između ostalog, zahtevaju i spremnost na kompromis – podseća sagovornica “Života plus”.
Svetska statistika je slična našoj, prva decenija je najteža, a sa svakom godinom opada rizik od razvoda. Jedno britansko istraživanje pokazalo je da je šansa da će se parovi koji su u braku do 10 godina razvesti 1:4, nakon 20 godina opada na 1:8, dok je za parove koji se bliže zlatnoj svadbi to samo 1:1500. Naša sagovornica ističe da je za stabilnu bračnu zajednicu važna dobra komunikacija, razumevanje i prihvatanje potreba partnera, mogućnost da se one stave ispred svojih, kao i otvoren razgovor o svim bitnim aspektima braka.
– Važno je da supružnici dele isti vrednosni i kulturni okvir i upravo se razmimoilaženja u ovoj oblasti navode kao jedan od uzroka razvoda. Ako je pritom početak zajednice praćen finansijskim teškoćama, povoda za nerazumevanje u nestabilnim, odnosno nezrelim vezama i te kako ima. Sve to vodi međusobnom otuđenju partnera, sve lošijoj i manje sadržajnoj komunikaciji, udaljavanju i zahlađenju odnosa i na kraju do prekida zajednice – kaže psiholog.
Loš znak
Prva godina braka donosi preispitivanja, svađe, uklapanje partnera, a kad dođe dete, situacija se dodatno komplikuje zbog nespavanja, neravnopravne podele posla. Današnje okolnosti ne idu u prilog mladim parovima. One su se promenile u odnosu na period kad su njihovi roditelji sklapali brakove, pa je i zajednicu teže očuvati.
– Tempo života je znatno ubrzaniji, parovi imaju manje vremena za sebe i svoje potrebe, a i potrebe se vremenom menjaju, što takođe utiče na vezu. Nekada su proširene porodice bile normalna situacija, a danas u njima živimo usled prisile i finansijske nemogućnosti obezbeđivanja sopstvenog krova nad glavom. Posao je nekada bio izvesnost, a danas ni posao na neodređeno vreme ne daje osećaj sigurnosti. Samim tim sigurnog recepta nema, kao ni garancije za uspeh u vezi – kaže psiholog.
Nije dobar znak ako par odmah po osnivanju zajednice ima negativna osećanja prema drugoj strani, pokazuje studija Univerziteta u Teksasu. Od 156 ispitivanih parova, nakon 13 godina zajedničkog života, 68 parova reklo je da je u srećnom braku, 32 para u nesrećnom, dok se 56 razvelo. Parovi koji su u srećnom braku delili su nešto zajedničko – tokom ranog razvoja zajednice imali su pozitivna osećanja prema partneru. I obrnuto, razvedeni su već na samom početku bili negativni jedni prema drugima, zbog čega su naučnici zaključili da prve dve godine zapravo predviđaju budućnost para. Naša sagovornica ističe da ako želimo da brak bude sigurna i stabilna luka, neophodno je da izgrađujemo vezu u kontinuitetu.
Treba otvoreno razgovarati o svojim očekivanjima i željama, prihvatati partnera onakvog kakav jeste bez želja da ga menjamo i pravimo prema nekom šablonu u svojoj glavi. Ukoliko želimo da se zajednica održi, potreban je trud oba partnera. Ako u nekoj vezi samo jedan od partnera u kontinuitetu ulaže napore da se veza održi, velika je verovatnoća da će takav odnos biti osuđen na propast – kaže naša sagovornica.
Nedostatak poštovanja, romantike, bliskosti, komunikacije, nekonstruktivne i česte svađe, ali i strah od konflikta, rast negativnih osećanja prema partneru, neke su od crvenih lampica koje bi trebalo da nas nateraju da razmislimo o braku, pa i da potražimo stručnu pomoć.
– Na poboljšanju odnosa treba raditi od samog početka jer se odnos gradi s vremenom. Za stručnu pomoć se treba obratiti onog trenutka kada partner primeti da postoji određena nelagoda u komunikaciji, da ne može otvoreno da razgovara sa svojim partnerom ili da postoji i najmanja doza nezadovoljstva u vezi. Za prevazilaženje svih teškoća uvek je potrebno dvoje – zaključuje naša sagovornica.
BEBA SVE MENjA
Istraživač braka Džon Gotman kaže da kod parova koji se razvedu posle nekoliko godina glavni razlog za kraj jeste roditeljstvo. Istražujući parove od trenutka kad sklope brak do onog kad postanu roditelji, Gotman je ustanovio poražavajući podatak – čak 67 odsto parova kaže da su nezadovoljniji vezom kad dođe prva beba. Nezadovoljstvo se obično događa pola godine nakon rođenja kod žena i tri meseca kasnije kod muškaraca. Gotman upozorava da par treba da shvati da će se dolaskom bebe mnogo toga promeniti, da se može izmeniti pogled na svet, odnos prema novcu, karijeri, veri i da je važno o svemu otvoreno razgovarati sa partnerom. Takođe, obe strane imaju manje vremena za sebe i jedno za drugo, tako da neizgovorena očekivanja u ovom periodu i sve izraženiji napadi i kritikovanje partnera ne pomažu građenju veze. Nedostatak sna je ozbiljan problem koji se često zanemaruje, a može odvesti u iscrpljenost i depresiju, upozorava Gotman.
