Probajte da ih ne spajate u istom miksu!
U lošoj prehrambenoj kombinaciji i zdrave namirnice mogu postati neprijatelji zdravlja i uzrokovati umor, tromost, probleme sa želucem i gomilanje kilograma. Zato se pri spajanju hrane pridržavajte osnovnog pravila – ne jedite istovremeno brzo svarljive namirnice sa onima koje se vare sporo!
Nutricionista Milka Raičević objašnjava da je za varenje voća potrebno oko 30 minuta, za lisnato povrće oko 40, pasulj, grašak i žitarice vare se od 90 minuta do dva sata, mleko od 80 do 100 minuta, za soju je potrebno dva sata, za kuvano meso i ribu tri do četiri sata.
– Ako se u obroku nađe pet različitih vrsta namirnica u želucu se u isto vreme odvija i pet različitih procesa varenja, a u svakom sudeluju drugačiji enzimi. Brzo svarljiva hrana mora pritom čekati da sporo svarljive namirnice napuste želudac. Dok čeka na red, voće, kuvano i sirovo povrće i hrana koja sadrži skrob razgrađuje se i fermentira, dolazi do njenog raspadanja i zato smo stalno puni otrova, a posledice su gasovi i nadutost – objašnjava nutricionista i savetuje da voće uvek jedete samo i to pola sata pre jela ili najmanje tri sata posle.
Obrok počnite laganim povrćem bogatim vodom, a meso jedite poslednje, kada su enzimi “najubrzaniji”. Ukoliko spajate hranu različitog vremena varenja neminovno će doći do smetnji sa varenjem, gasova i nadutosti, bolova u stomaku, mučnine i umora.
Kratkotrajne nuspojave nestaju za dan-dva, ali neprestano loše kombinovanje namirnica može da prouzrokuje hronične problem sa varenjem, upale, zadah, suvu kožu i osip, nesanicu i manjak energije.
– Da biste želucu olakšali posao, teško svarljivom skrobno-proteinskom duetu dodajte kupus, zelenu salatu ili krastavac. Kombinacije kao što su mango uz ribu ili pita od jabuka ili svežeg voća za desert takođe nisu dobre. Hrana bogata mastima, proteinima i skrobom iziskuje duže vreme, pa sveže voće ne treba spajati sa mesom i žitaricama. To se odnosi i na voćne sokove koje nije dobro piti nakon žitarica, ali i na kombinacije voća sa jogurtom, sirom i sladoledom u voćnim salatama. Kombinacije meso i krompir ili piletina sa testeninom podstiču izlučivanje različitih sokova za varenje koji međusobno poništavaju delovanje – kaže nutricionista.
Namirnice koje ne treba da jedete zajedno
Namirnice bogate mastima ne treba jesti sa onima koje obiluju proteinima jer masti smanjuju količinu hlorovodonične kiseline i pepsina koji razgrađuju proteine. Takođe, ne treba spajati hranu bogatu proteinima i namirnice bogate ugljenim hidratima ili dve namirnice koje obiluju proteinima, jer se koncentrisani proteini dugo razgrađuju i opterećuju sistem za varenje, a daju samo kratkoročnu energiju. Više namirnica koje obiluju skrobom takođe treba izbegavati. Hranu koja sadrži skrob ne treba kombinovati sa svežim voćem ili kiselim namirnicama. Suvo slatko voće ne ide sa kiselim voćem, a sirovo, sveže ili suvo voće ne treba jesti nakon kuvanog obroka.
Loše kombinacije
Dinja i pršut – Dinja (puna voćnog šećera) u spoju sa pršutom (koji sadrži proteine i masti) opterećuje želudac. Zato je najbolje jesti dinju samu, kao i sve voće bogato šećerima.
Banana i mleko (ili jogurt) – Ova kombinacija stvara osećaj težine u želucu. Ipak ako volite frape od banana, odaberite zrelu bananu i dodajte korijander ili muskatni oraščić koji će olakšati varenje frapea.
Riba i plodovi mora i sir i mlečni proizvodi – Iz jelovnika izbacite sendvič od tune ili dimljenog lososa sa sirom, uz picu od plodova mora ne jedite jogurt i ne kombinujte testeninu s morskim plodovima i pavlakom.
eli hleb i marmelada – Doručak bogat šećerom, bez proteina i sa vrlo malo masti, može biti okidač za prejedanje tokom dana. Da biste ga obogatili vlaknima, zamenite beli hleb hlebom od celih žitarica, a marmeladu puterom od kikirikija koji sadrži masti i proteine.
Vino i kafa – Kombinacija vina i kafe je posebno opasna za srčane bolesnike jer povećava broj otkucaja srca i samim tim rizik od srčanog i moždanog udara.
Pljeskavica i pomfrit – Zapečene masnoće i konzervansi koje sadrži pljeskavica formiraju ugljenastu smesu koja se spaja sa šećerom iz pomfrita. To je okidač za stvaranje citokina koji razaraju ćelije, a posledice su metabolički sindrom i ubrzan proces starenja. Zdravija alternativa je pljeskavica od povrća sa malo ajvara.
Vino i desert – Alkohol povećava nivo insulin, pa se višak šećera iz deserta pretvara u masnoću, što uzrokuje gomilanje kilograma. Zato vino pijte s namirnicama niskog glikemijskog indeksa kao što je povrće.
Vodu pijte deset minuta pre jela
Telu činite medveđu uslugu ako tokom obroka pijete vodu ili sok, ali i ako odmah nakon jela popijete čaj.
– Voda putuje kroz želudac oko deset minuta, a sok od 15 do 30 minuta. Tečnost razređuje želudačne sokove, odnosno enzime koji su potrebni za varenje proteina, ugljenih hidrata i masti iz hrane. Vodu zato pijte deset minuta pre jela ili tek sat vremena nakon jela, pa čak i kasnije, u zavisnosti od težine obroka – savetuje nutricionista Milka Raičević.
