Bundeva smanjuje holesterol, reguliše probavu, deluje umirujuće…

Bilo da je kuvana, pečena ili kao pire, u čorbi ili u rižotu, kao pita ili nadev – bundeva i danas očarava svojom finoćom ukusa i raskošnom bojom. Zbog niske kalorijske vrednosti vrlo je pogodna za dijetalnu ishranu, za dijabetičare, kao i osobe s oboljenjima želuca i tankog creva.

 

pixabay
pixabay

 

Sa obiljem dragocenih lekovitih sastojaka, bundeva je nezaobilazna kraljica jesenje trpeze. Specifične teksture i mirisa, ova jednogodišnja zeljasta biljka stigla je iz Južne Amerike, gde je vekovima bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca. Bilo da je kuvana, pečena ili kao pire, u čorbi ili u rižotu, kao pita ili nadev – bundeva i danas očarava svojom finoćom ukusa i raskošnom bojom.

Obilje vitamina i minerala

Plod bundeve sadrži 90 odsto vode, ali mnogo minerala i vitamina: karoten ili provitamin A, vitamine C i B grupe (B1, B2, B3, B6), ali i nijacin, folnu kiselinu. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i mnogih oligo i mikroelemenata. Sadrži i više od 60 odsto nezasićenih masnih kiselina i bogata je biljnim proteinima, dok masnoća gotovo da nema jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija.

U poslednje vreme beta-karoten je dobio značajan publicitet u naučnoj literaturi zbog višestrukog zaštitnog delovanja u organizmu – smanjuje rizik od pojave raka grla, želuca, jednjaka i grlića materice.

Zbog niske kalorijske vrednosti vrlo je pogodna za dijetalnu ishranu, za dijabetičare, kao i osobe s oboljenjima želuca i tankog creva (zbog lake probavljivosti). Deluje umirujuće, a ujedno reguliše probavu zahvaljujući celulozi i pektinu.

Lekovite semenke

Ovo povrće je izvrstan diuretik i preporučuje se osobama s reumatskim tegobama, gihtom, upalom mokraćnih puteva, bubrega i žuči. Efikasno smanjuje holesterol u krvi, a obloge od sveže narendane bundeve primenjuju se za ublažavanje bolova kod proširenih vena.

Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizam, hormona koji stvara vedro raspoloženje i osećaj sreće. Zato je mnogo bolje da, umesto tableta, osoba koja je neraspoložena pojede krišku kuvane ili pečene bundeve, savetuju narodni lekari.

Simbol Noći veštica se ne uzgaja samo zbog jestivog ploda, koji može biti težak i više od deset kilograma, već i zbog uljevitih semenki, od kojih se pravi karakteristično ulje bogato omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama. Ove dragocene kiseline povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože, kao i bolju funkciju centralnog nervnog sistema, odnosno mozga.

Takođe, stručnjaci tvrde da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Istraživanja su potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.

U bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane može da se nađe i puter od semenki bundeve, koji je takođe vrlo zdrav.

Od pita do čorbi

Od sveže bundeve možete pripremiti salatu, sok, pohovati je, koristiti kod pripreme slanih i slatkih jela, a jedini slučaj kad je spremamo s korom je kod pečenja u rerni. Kuvanu bundevu s puterom servirajte kao samostalno jelo ili prilog, ili upotrebite za pripremu umaka i hladnih salata. Dinstana bundeva može da bude sastavni deo variva, kao i nadeva za palačinke, savijače ili pite, najčešće u kombinaciji sa svežim sirom, dok je pečena poslastica sama za sebe, baš kao i u kombinaciji s mesom, ili kao deo marinade za salate.

Jela od bundeve mogu se oplemeniti začinskim travama poput peršuna, majčine dušice, žalfije, lovora, muskatnog oraščića, đumbira i cimeta.

 

 

 

Izvor:Informer

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

3 × five =