Subakutni tiroiditis najčešće nastaje kao posledica respiratornih infekcija. Virusnoj upali štitaste žlezde najpodložnije su osobe slabog imuniteta.
VIRUSNA infekcija nosa, grla i ždrela može da bude okidač za upalu štitaste žlezde. Iako je ova posledična upala dosta retka i javlja se najčešće kod žena srednje životne dobi, važno je da se prepozna na vreme, jer je i tada oporavak spor i traje više meseci. S obzirom na to da ima slične simptome kao zapaljenje uha, grla ili ždrela, upala štitaste žlezde se često bespotrebno i neuspešno leči antibioticima.
Profesor dr Jasmina Ćirić, endokrinolog Kliničkog centra Srbije, kaže da se virusno zapaljenje štitaste žlezde naziva subakutni tiroiditis:
– Ovo obolenje se veoma često uočava unutar mesec dana od neke virusne infekcije gornjih disajnih puteva, pa se smatra da je uzrokovano virusima direktno ili da je postviralni zapaljenjski proces – kaže naša sagovornica. – Epidemiološki podaci pokazuju da ovo oboljenje ima sezonski karakter s većom pojavom tokom jeseni i leta, a registruje se učestalije javljanje i u epidemijama malih boginja.
Profesorka Ćirić kaže da osim virusa gornjih disajnih puteva upalu štitaste žlezde mogu da izazovu i virus gripa, koksaki, adenovirus i virus koji uzrokuje zauške.
Virusnoj upali štitaste žlezde najpodložnije su osobe slabog imuniteta i one koje su predisponirane da budu osetljivije na virusne infekcije.
– Zapaljenjske promene u štitastoj žlezdi dovode do prolazne izmene njene građe, otoka i uvećanja – kaže profesorka Ćirić. – Javlja se značajan, tipičan bol u prednjem delu vrata sa zračenjem ka ždrelu, uhu ili vilici, imitirajući zapaljenjska oboljenja ovih regija. Zbog toga se oboleli neretko pogrešno i neuspešno leče antibioticima.
Naša sagovornica kaže da je u slučaju subakutnog tiroiditisa štitasta žlezda bolna na dodir, ali i bez dodira, često je uočljivo uvećana i tvrda. Mogu da se jave i opšti znaci ifekcije kao što su slabost, umor, bolovi u mišićima i zglobovima, umeren porast temperature. Početak može da bude i postepen, a tok bolesti promenljive težine.
– Za dijagnozu je karakterističan značajan porast sedimentacije eritrocita i C-reaktivnog proteina (CRP) – objašnjava dr Ćirić. – Zbog destrukcije žlezdanog tkiva dolazi do oslobađanja u cirkulaciju hormona tiroksina (porast T4) i pada TSH. U toj početnoj fazi oboleli mogu da imaju tegobe i znake porasta hormona štitaste žlezde. Postoji i specifičan test za dokazivanje bolesti, test fiksacije radiojoda, koji se sve ređe primenjuje s obzirom na to da je i ultrazvučni pregled pouzdan, a jednostavniji.
OPORAVAK TRAJE ČETIRI NEDELjE
BOLNA faza upale štitaste žlezde traje do četiri nedelje. Za lečenje se koriste nesteroidni analgetici, a u slučaju pojave tahikardije daju se i adrenergički beta-blokeri.
– Kod teškog i produženog toka bolesti mogu da se primene manje doze pronizona – kaže prof. dr Jasmina Ćirić. – U fazi oporavka registruje se prolazni pad tiroidnih hormona, pa je njihova nadoknada retko potrebna. Oporavak funkcije žlezde je u 90 odsto slučajeva potpun, mada je moguće ponavljanje bolesti.
