NATO JAČA SNAGE: “Spremamo odgovor Rusiji!”

NATO će proširiti operacije prvi put od kraja Hladnog rata, usled manjka poverenja prema Rusiji, a priprema i unapredjenje načina komandovanja svojim trupama i njihovog razmeštanja, uključujući stvaranje dva nova komandna centra.

printscreen
printscreen

Ministri odbrane članica NATO danas su na sastanku u Briselu usvojili predlog za stvaranje dva nova komandna centra alijanse jedan za zaštitu morskog koridora kojim se vojnici i oprema prevoze iz SAD preko Atlantika, a drugi za nadgledanje kretanja vojnika u Evropi.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je novinarima na sastanku u Briselu da je tom vojnom savezu “potrebna komandna struktura koja može da garantuje da prave snage budu na pravom mestu s pravom opremom u pravo vreme”.

Stoltenberg je rekao da će novi komandni centar za Atlantik “obezbediti da morski koridori i linije komunikacije izmedju Evrope i Severne Amerike ostanu slobodni i bezbedni” i dodao da je to “od vitalnog značaja za transatlantski savez”.

On je naveo da će vojne komande NATO razraditi detalje i predstaviti ih ministrima na njihovom sledećem sastanku u februaru.

Upitan o opasnosti koju Rusija predstavlja za 29 članica alijanse, naročito za one koje se s Rusijom graniče, Stoltenberg je rekao da NATO ne vidi bilo kakvu neposrednu pretnju, ali je dodao da je Rusija mnogo uložila u modernizaciju vojske.

“Mi ne vidimo bilo kakvu neposrednu pretnju nekoj našoj članici. Ali vidimo Rusiju koja ima znatno više samopouzdanja. Vidimo Rusiju koja je tokom godina mnogo uložila i modernizovala svoje vojne sposobnosti”, rekao je generalni sekretar NATO.

On je dodao da je Rusija pokazala da je “spremna da upotrebi vojnu silu protiv svog suseda, Ukrajine” i da “NATO, naravno, mora da bude sposoban da na to odgovori”.

Pred kraj Hladnog rata, pre gotovo 30 godina, oko 22.000 ljudi radilo je u 33 komandna centra NATO, ali je njihov broj smanjen na manje od 7.000, a broj komandnih centara na sedam.

“Smanjili smo komandnu strukturu na kraju Hladnog rata jer su tenzije splasnule. Kada se svet meja, i komandna struktura mora da se promeni”, rekao je Stoltenerg.

NATO je rasporedio oko 4.000 vojnika u tri baltičke zemlje Estoniji, Letoniji i Litvaniji, i u Poljskoj, kako bi te svoje članice uverio da je alijansa spremna da brani njihove granice od susedne Rusije. Ti vojnici su razmešteni kao odgovor na rusko pripajanje ukrajinskog poluostrva Krima početkom 2014. godine.

Stoltenberg nije danas otkrio gde će biti novi regionalni komandni centri, dodajući da će to biti objavljeno u februaru, ali je izdvojio centralnu geografsku lokaciju Nemačke u Evropi, čime je nagovestio da bi u toj zemlji mogao da bude jedan komandni centar. Poljska je takodje jedna od mogućnosti.

Velika Britanija, Portugalija, Španija i SAD moguće su lokacije za novi komandni centar za Atlantik.

Stoltenberg je rekao i da su se saveznici dogovorili da bliže saradjuju s Evropskom unijom na poboljšanju infrastrukture mostova, puteva, železnice, aerodroma i luka, kako bi mogli da podnesu tešku vojnu opremu.

Članice NATO žele bližu saradnju i sa privatnim kompanijama kako bi osigurali da alijansa za lakše razmeštanje ima na raspolaganju neophodna prevozna sredstva kamione, vozove i avione.

izvor: beta.rs

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

11 − six =