Krcato dobrim masnoćama i dijetnim vlaknima, pa se često upotrebljava i u sastavljanju dijeta
Nema toliko važnih biljnih vrsta koje se mogu upotrebiti za razne svrhe poput lana. Lan je biljka za koju se ne zna odakle je potekla jer se koristi od praistorije. Još su stari Egipćani koristili lan za dobijanje platna, kojim su, između ostalog, umotavali i mumije. Vlakna lana su izuzetno jaka (jača od pamuka), istegljiva i čvrsta i koriste se u tekstilnoj industriji (konac, platno), ali i u proizvodnji izolacionih materijala i papira (čak i za izradu novčanica). Lan je biljka koja raste samoniklo, ali se i uzgaja komercijalno, najviše u Kanadi, Rusiji, SAD, Argentini, Indiji i Kini. Razlog što se lan gaji više od šest hiljada godina nije sama biljka, već njeno seme. Seme se koristi u ishrani, ima blagi „začinski” ukus. Seme se koristi i kao sirovina za druge industrijske namene: za dobijanje ulja, boja, lakova, linoleuma i sapuna.
Verovatno ste već imali prilike da ga vidite, svetlosmeđe je boje i najviše podseća na seme susama po veličini i obliku. Baš kao i susamovo seme, laneno seme je puno ulja koje se dobija ceđenjem semena i na ulje otpada od 32 odsto do 42 odsto mase semena. S obzirom na veliku razliku između ove dve vrednosti sadržaja ulja, kalorijska vrednost može da varira između 492 kcal/ 100 g i 534 kcal/100 g. Ako računamo sa gornjom granicom, od 100 g lanenog semena na ugljene hidrate otpada 28,88 g (mahom dijetna vlakna 27,3 g), belančevine 18,29 g i masti (ulje) 42,16 g. Ono što ga čini zdravom namirnicom je, pored velikog procenta dijetnih vlakana, upravo sastav masnoća: samo 3,66 g su zasićene masti, a 36,26 g su nezasićene, odnosno polinezasićene masnoće, dakle odnos 1:10 u korist zdravih masnoća.
Jedna od glavnih komponenti lana su lignani. To su hemijska jedinjenja – fitoestrogeni (biljni estrogeni) koji imaju snažno antioksidativno delovanje. Lignana u semenu lana ima u izobilju, čak i do 800 puta više nego u drugim biljkama, dakle, u proseku 300 mg lignana u 100 g semena. Od vitamina, laneno seme sadrži obilje vitamina B1, zatim vitamine B2, B3, B5, B6, a od minerala kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum i cink.
Upravo obilje zdravih masnoća je razlog zašto laneno seme može da snižava nivo lošeg holesterola u krvi. Rezultati blago zavise i od pola i uzrasta. Laneno seme može blagotvorno delovati i na osobe sa dijabetesom, ujednačavanjem nivoa šećera u krvi. Kod težih bolesti, poput raka, pozitivno deluje antioksidativni efekat fitoestrogena. U svakom slučaju, laneno seme je krcato dobrim masnoćama i dijetnim vlaknima, pa se često upotrebljava i u sastavljanju dijeta. Laneno seme ima blagi laksativni efekat.
Svako ulje može da užegne, a seme lana nije nikakav izuzetak. Seme lana, ukoliko se samelje, može da užegne već za nedelju dana na sobnoj temperaturi. Celo seme je znatno otpornije na proces oksidacije, tako da ostaje jestivo od 9 do 20 meseci od berbe ukoliko se skladišti na propisan način. Nepropisno čuvanje može da znatno ošteti laneno seme, do mere da postane potpuno nejestivo, pa i štetno po zdravlje. Kada kupujete laneno seme, kupujte ga u proverenim radnjama zdrave hrane.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
