Frankfurt, Hajdelberg – Uzalud su nedavna uveravanja šefa američke diplomatije Reksa Tilersona da SAD ostaju posvećene NATO-u i saradnji sa Evropskom unijom, budući da će ova godina biti zapamćena po sve evidentnijem spoljnopolitičkom razmimoilaženju SAD i EU. Od ulaska Donalda Trampa u Belu kuću, transatlantske odnose obeležili su suprotstavljeni stavovi o brojnim međunarodnim pitanjima, tako da ne čudi narastajuće nezadovoljstvo Evropljana, a naročito Nemaca, američkom politikom, kao što nije iznenađenje ni želja za odlučnijom samostalnom evropskom spoljnom politikom.
Od Maršalovog plana za obnovu posleratne Zapadne Nemačke, preko njenog ranog ulaska u NATO, do ujedinjenja dve Nemačke i posthladnoratovske ere, savezništvo SAD i Nemačke nije dovođeno u pitanje, ako se izuzme odbijanje Berlina da učestvuje u bombardovanju Iraka 2003. godine
Kraj svojevrsne zaljubljenosti Nemaca u Ameriku i njene slobode, demokratiju, ali i politiku, započeo je izborom Trampa za predsednika SAD. Samo ove godine zabeleženo je kako su Berlin i Vašington imali suprotstavljene pozicije, između ostalog, o novim sankcijama Rusiji, sporazumu o iranskom nuklearnom programu, primeni Pariskog klimatskog sporazuma, priznavanju Jerusalima za glavni grad Izraela i rešavanju problema sa Severnom Korejom.
