Nekoliko godina unazad planirala sam da odem i posetim najveće ostrvo Sredozemnog mora. Nije mi se dalo, ali zato treća sreća i eto mene na Siciliji.
Let do Katanje, a onda busom i za jedan sat ste u Sirakuzi.
Sirakuza se nalazi na istočnom delu ostrva i izlazi na Jonsko more. Grad je srednje veličine koji možete prepešačiti uzduž i popreko ili na biciklu, što preporučujem, naročito ako idete tokom leta.
Romantična bela Sirakuza oduševiće vas na prvi pogled. Nalazi se pod zaštitom Uneska. Mostovima je vezana za Ortiđiju, ostrvo koje je istorijski centar Sirakuze. Beli mermer, uske ulice, ulični svirači i najbolja pica na uglu.
Ako volite sladoled, onda je ovo Meka i Medina za vas. U Italiji je uvek dobar sladoled bilo gde da ga jedete, ali na Siciliji je najbolji. Moj odabir je bio kafa i pistaći, zamalo je pobedio sve ostale ukuse. Za koji god da se odlučite, nećete pogrešiti.
Nisu mi se dopale plaže, većinom su kamenite, male i gužva je, ali sutradan nas put vodi ka Palermu, a tamo su rajske plaže.
Autobusom za tri sata stižete do Palerma. Prevoz je dobro organizovan: ide preko ostrva, auto-put je većinom iznad polja i livada na stubovima, nije baš ravan i k’a pista, skoro pa kao kod nas, nema velike razlike.
Kada sam se pripremala za ovaj put znala sam da se Palermo razlikuje od svih ostalih gradova na ostrvu. Uglavnom možete da pročitate da nije siguran, i ja sam stekla takav utisak čim smo pristigli.
Smeštaj nam se nalazio nedaleko od autobuske stanice u istorijskom delu grada i, prateći mapu na telefonu, lako smo stigli do njega, međutim, kraj i ulice kroz koje smo prošli nije baš ulivao sigurnost.
Ulice uske taman toliko da jedva jedna osoba može komotno da šeta, razrušene fasade kuća i zgrada i dosta doseljenika Arapa i Afroamerikanaca… Moram da priznam, nije mi bilo svejedno.
Narednih dana sam se uverila da je to bio samo privid. Grad jeste pun kontrasta, nije preterano čist i divlji je, ali to je grad koji ima dušu, gde su ljudi srdačni i dragi, zaustave vas nasred ulice da bi vas nešto pitali i pričali sa vama. Meštani će uvek da vam sugerišu šta da posetite, jer prepoznaju da ste turista pa da slučajno ne propustite da obiđete neka od mesta za koja oni smatraju da moraju da se vide.
Mi smo imali sreće da budemo tamo kada se u centru grada u ulici gde se nalazi “Masimo” teatar održavao festival hrane i piva. Probali smo mnogo piva iz domaće radinosti, moram priznati da me nijedno nije preterano oduševilo, ali zato su morski plodovi u fišeku na jednom od štandova sa hranom bili baš ono što ja volim.
Ulice su uveče pune, na svakom trgu ili ćošku možete sresti ljude koji sviraju, igraju i izvode različite performanse.
Centar Palerma je raskrsnica Quatro Canti, gde se seku Via Roma i Via Vittorio Emanuele i koja deli grad na četiri dela. Na bilo koju od četiri strane da se uputite, svuda imate nešto da vidite: nadole idete ka moru i luci, nadesno ka delu grada gde je autobuska stanica, nalevo ka “teatru Masimo”, a nagore ka Normanskoj ili kraljevskoj Palati i glavnoj katedrali. A kada se umorite, preporučujem kanoli ili gore već pomenuti sladoled.
Bili smo smešteni pored same pijace Balaro koja je po čitavom kvartu rasprostranjena. Uživaćete u bojama, mirisima, raznovrsnom voću i povrću. Pijaca Balaro je zaista velika i vijuga kroz uske ulice i male trgove tako da je zanimljivo istraživati šta je iza sledećeg ćoška.
Iznad Palerma, na brdu, nalazi se gradić Monreale. Gradskim prevozom se stiže do njega, mada, iako je udaljen sedam kilometara od Palerma, put traje oko jedan sat. Gužve u saobraćaju u Palermu su užasne.
Vozač autobusa je bio toliko veseo i raspoložen, pozdravljao se sa svakim putnikom koji ulazi u autobus (čini nam se da je lokalac iz Monrealea) s obzirom na to da je na svakoj krivini usporavao da se pozdravi sa ljudima na ulici.
Kada smo stigli na odredište, prišao nam je i napisao satnicu kada autobus kreće ka Palermu da ne moramo da čekamo nego da možemo da dođemo na vreme za povratak.
Dočekao nas je prelep pogled na Palermo i katedrala koja je upisana na Uneskovu listu zaštićene svetske baštine.
Bilo je skoro podne, pa smo prošetali uličicama, slikali se i navalili na aranćine u jednom lokalnom kafeu.
Aranćini su pržene kuglice od pirinča, kao kroketi, koje se pripremaju na više načina, sa ragu sosom i graškom, paradajz sosom, mocarelom, spanaćem ili pečurkama. Za koju god da se kombinaciju odlučite, nećete pogrešiti.
Inače, za hranu na Siciliji trebalo bi poseban tekst da pripremim, toliko ima toga što je za preporuku da se proba.
Praktikuju sladak doručak i većina njih jede granitu sa zemičkom. Meni to baš nije spojivo, ali granita je za svaku preporuku. Naime, to je blendirano voće, šećer i led.
Ima različitih ukusa, najviše se jede sa bademom (meni se badem nije svideo, ali je zato jagoda bila odlična), iseku slatku zemičku koju nazivaju brioš, koja izgleda kao buhtla i u nju stave granite ili umaču brioš u granitu.
Kasno večeraju, pretpostavljam zbog vrućine koja vlada tokom dana. Jedu u velikim grupama, okupe se porodice i prijatelji i uz hranu je tu uvek dobro vino i mnogo smeha i galame.
Probali smo pasta ala Norma, koja potiče sa ostrva, pravi se od paradajza, prženog plavog patlidžana, sira i bosiljka. Da li je do ambijenta u kome smo jeli ili do svežih sastojaka koje stavljaju u nju, ali stvarno smo uživali.
Posle iscpnog obilaska grada, najzad je plaža došla na red. Do plaže ide gradski autobus 806, vožnja do Mondela traje oko 30 minuta.
Mondelo, Palermo i svi gradovi koji se nalaze na severnoj strani ostrva izlaze na Tirensko more. Iako je plaža gradska i zna da bude gužva, oduševiće vas beli pesak i prozirno čista voda. Uz čisto plavo nebo uživanje je bilo na maksimumu.
Ako ste ljubitelj šopinga, od autobuske stanice ide tramvaj broj jedan i na poslednjoj stanici se nalazi odličan tržni centar sa dobrim izborom garderobe i obuće, a cene su više nego prihvatljive i povoljne.
Dok se vozite do tržnog centra, prolazite kroz naselja koja se totalno razlikuju od ostatka grada, nalik su beogradskim blokovima, što za Palermo i nije baš uobičajeno.
Sledećeg dana smo se uputili za Ćefalu. Vozom se stiže za oko jedan sat. Prelep turistički gradić koji ima sve što vam je potrebno za odmor i uživanje.
Dve peščane gradske plaže, stari grad sa preslatkim radnjicama, kafićima i restoranima. Iznad grada se diže ogromno brdo i postoji staza za penjanje do gore. Ako se popnete gore, serviraće vam se grad na dlanu.
Vozom se takođe lako stiže do Taormine. Železnička stanica se nalazi dole, na samoj plaži u Đardini Naksosu, a kako je Taormina na brdu, morate da računate na to da do grada morate autobusom ili taksijem.
Taormina je prava lepotica, dama. Ona je očaravajuća, gotovo nestvarna i bajkovita. Uplešćete se u njen šarm već prilikom prve vožnje preko krivina koje su tik do ivice stena, dok gledate more ispod vas.
Ovaj grad podjednako živi i danju i noću. Na trgu je vrlo živo i sa svih strana dopiru žamor i različiti jezici… Sve je u pokretu i sve je veoma lepo i interesantno. A ukoliko je vedro, Etna će vam se prikazatu u punoj svojoj lepoti.
Koliko sam bila oduševljena gradom i atmosferom, toliko su me plaže razočarale. Do gradske plaže se stiže autobusom ili žičarom. Međutim, na plaži će vas sačekati nesnosna gužva i malo prostora za odmor.
Mi smo se izdvojili i otišli na deo plaže gde se papreno plaćaju ležaljke i suncobrani, međutim kada smo želeli da se okupamo i uđemo u vodu to nije bilo moguće jer su meduze okupirale čitavu plažu.
Sledećeg dana smo otišli do plaže u Letojaniju. To je velika šljunkovita plaža, više za porodice i decu, međutim ni tu nismo imali sreće jer je voda bila ledena i niko se nije kupao.
Sve u svemu, treba videti grad, ali samo u prolazu na dan, s obzirom na to da je ovde sve skoro dvaput skuplje nego na ostatku ostrva jer ga smatraju “mondenskim” letovalištem.
Na red je stigla Katanja. S obzirom na to da se nalazi blizu Etne, grad je građen od vulkanskog kamena i za mene je on crni grad. Vulkan je aktivan i zbog toga su ovde zemljotresi i podrhtavanje tla česta pojava. Na svakom koraku Katanja nesebično nudi istorijska i umetnička dela. Gradskim jezgrom je lepo prošetati, ali ovaj grad na mene nije ostavio nikakav utisak.
Mogli smo ga preskočiti, ništa ne bismo propustili. Međutim, pošto smo leteli iz Katanje, izdvojili smo poslednji dan i njega da posetimo.
Sa Sicilije smo se vratili umorni jer smo hteli sve da vidimo, ali uživanje u vožnji bez cilja i obilaženje mesta koja vam se nađu na putu je lepo iskustvo.
Tužna sam jer nisam videla San Vito Lo Kapo i južni deo ostrva. Međutim, osećaj ispunjenosti svih čula koje Sicilija pruža daje mi nadu da ćemo se videti opet i da ću joj se sigurno vratiti.
Piše: Ivana Kovačević
Preuzeto sa: www.mojeputovanje.net
