Na jede čovek svaki dan jaja. Kada se isključi Uskrs, više se koriste u pripremi hrane
Iako smo očekivali poskupljenje jaja pred Uskrs, do njega ipak nije došlo. Naprotiv. Kako se dan za farbanje jaja bliži, prodavnice čk stavljaju jaja na sniženje, a cene nisu skakale ni na pijacama.
Iako smo očekivali poskupljenje jaja pred Uskrs, do njega ipak nije došlo. Naprotiv. Kako se dan za farbanje jaja bliži, prodavnice čk stavljaju jaja na sniženje, a cene nisu skakale ni na pijacama.
Domaća jaja nezaobilazna su na uskršnjoj trpezi, a na pijacama se mogu kupiti direktno od poljoprivrednih proizvođača, i to ona koje odlikuje intenzivna boja žumanceta kao garant domaćeg uzgoja.
Jaja već od 18 dinara
– Cene jaja i uoči Uskrsa ostale su nepromenjene i kreću se od 18 do 26 dinara, odnosno 30 do 35 dinara za bela jaja – kažu u BG pijacama.
Beogradske pijace tradicionalno su i mesta na kojima mnogi naši sugrađani kupuju i već ofarbana jaja, čija se cena kreće oko 50 dinara. One koji sami farbaju i dekorišu jaja, očekuje bogat izbor boja, farbi i gelova čije se cene kreću od 5 do 30 dinara, odnosno 150 do 200 dinara, kao i lukovine za 100 dinara.
– Domaćice će pronaći sve što im treba za posni meni za Veliki petak, kao i za bogatu mrsnu trpezu za Uskrs. Sve potrebne namirnice visokog kvaliteta po pristupačnim cenama mogu se kupiti na beogradskim pijacama. Cena zelene salate kreće se od 50 do 80 dinara, rotkvica od 40 do 60 dinara, mladog crnog luka od 40 do 50 dinara, a krompira od 100 do 150 dinara – kažu u BG pijacama.
U Srbiji se, inače, godišnje proizvede oko 1,7 milijardi komada jaja, a velika količina se i uveze.
Nenad Budimović, sekretar u Privrednoj komori Srbije, kaže za Telegraf Biznis da svaki stanovnik Srbije u proseku pojede oko 190 komada jaja, a da tačna potrošnja oko Uskrsa nije deo zvanične statistike.
U Srbiji ima desetak velikih proizvođača konzumnih jaja, ali i veliki broj malih farmi. Ipak, osim prodaje na domaćem tržištu, proizvođači konzumnih jaja mogu da plasiraju svoje proizvode samo na regionalnom, tzv. tržištu zemalja potpisnica CEFTA sporazuma. Kada je u pitanju evropsko tržište, ono je za naše proizvođače i dalje nedostižno, jer gajenje konzumnih jaja iz Srbije ne ispunjava sve propisane uslove i standarde EU.