Velika tražnja stanova u Zagrebu dovela je do novog skoka cena, a ko je prošle godine kupio stan, već je zaradio 18 odsto, piše Večernji list.
Doći do stana u metropoli nemoguća je misija, bilo da je reč o kupovini ili o iznajmljivanju. Za 40 kvadratnih metara u zagrebačkom naselju Špansko prodavci traže i 150.000 evra, navodi dnevnik. Hrvatska je prošle godine bila pri vrhu po rastu cena stanova, a slično se događa već i na samom početku ove godine. APN, novac zarađen od iznajmljivanja turističkih apartmana, nema poreza na kapital… Sve to stvara pritisak na tržište nekretnina.
Ko god želi da iskoristi državne podsticaje za kupovinu stana, mogao bi u sledećem mesecu da ponađe odgovarajući stan, što je još jednom izazvalo cenovni udar na tržištu nekretnina. Država je za najnoviji, moguće i posljednji konkurs za subvencije stambenih kredita osigurala oko 9.3 miliona evra i očekuje da će se na konkurs javiti oko 5.800 kupaca stanova i kuća.
“Cene po kojima se sad prodaju stanovi su ‘Bože pomozi’, ne želim ni reći za koliko se prodaju stanovi u Zagrebu”, kaže Boro Vujović, vlasnik zagrebačke agencije za nekretnine.
Pročitajte još: Novogradnja u Beogradu za manje od 2.000 evra: Ovde možete pronaći jeftinije stanove
“Na tržištu ima svega osim stanova”, ističe i drugi zagrebački agent Peđa Kovačević, piše Večernji list. Ogroman skok cena nekretnina za godinu dana
Cene stambenih objekata u Hrvatskoj u trećem tromesečju prošle godine su u proseku porasle za 2.8 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok se na godišnjem nivou rast cena ubrzao na 14.8 odsto, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS). Time je nastavljen rast cena stambenih nekretnina na godišnjem nivou koji u Hrvatskoj traje od drugog tromesečja 2017. godine.
Novi stambeni objekti u trećem tromesečju 2022. poskupeli su u proseku za 2.6 odsto u odnosu na drugi kvartal. U odnosu na treće tromesečje 2021. godine, cene novogradnje ojačale su za 17.4 odsto, pokazuje izveštaj DZS-a objavljen u utorak.
Cene postojećih stambenih objekata veće su za 2.9 odsto na kvartalnom, a 14.5 odsto na godišnjem nivou.
Cene stambenih objekata u trećem tromesečju 2022. u odnosu na drugi kvartal iste godine u proseku su za Grad Zagreb veće za 4.1 odsto, za Jadran 2.8 odsto, dok su za ostala područja niže za 0.8 odsto.
I na godišnjem nivou su cene stambenih objekata u Zagrebu porasle, u proseku za 17.9 odsto. Na Jadranu je rast iznosio 12.8 odsto, a na ostalim područjima 13.9 odsto, pokazuju statistički podaci.
Kako Hrvatska stoji u odnosu na druge zemlje EU?
U Hrvatskoj su cene stambenih nekretnina u trećem tromesečju bile za 14.8 odsto veće nego u istom razdoblju godinu dana ranije. U prethodnom su tromesečju na godišnjem nivou su uvećane 13.6 odsto.
Gotovo isti rast beleži u periodu od jula do septembra i Slovačka. Najskromnije su porasle cene u Švedskoj, za samo 1.1 odsto. Eurostat nije raspolagao podacima za Grčku.
Isti rast od 2.8 u odnosu na prethodno tromesečje kao Hrvatska ima Slovačka, a blizu su i Irska i Portugal s rastom cena od 2.9 odsto i Francuska gde su cene uvećane za 2.7 odsto. Najveći pad cena nekretnina zabeležila je Danska, za 3.8 odsto.
Nekretnine su pojeftinile i u Švedskoj, za 3.1 odsto, i Finskoj, za 1.3 odsto. Sledi Rumunija s padom cena za 1.2 odsto i Italija i Nemačka gde su se spustile za jedan odnosno 0.4 odsto.
b92
