Svako ponekad prekrši pravila higijene vezana za hranu, ali to ne znači da ćemo se nužno odmah razboleti zbog toga. Ipak, postoje navike koje su opasnije od drugih, a stručnjaci su se osvrnuli na česte mitove i istine vezane za način na koji jedemo i pijemo i koliko je štetno ono što radimo.
Pol Doson, profesor Univerziteta Klemons već godinama analizira rizike i načine na koje se bakterije šire navikama u ishrani.
Dvostruko umakanje
Događa se kada hranu umočimo u sos ili neku sličnu namirnicu, zagrizemo jedan zalogaj, a zatim preostali deo opet umočimo. Oni koji se protive dvostrukom umakanju tvrde da je to siguran način za širenje bakterija – a to su pokazala i istraživanja. Primera radi, salsa u koju se dvostruko umakalo imala je pet puta više bakterija od kontrolne salse, objašnjava Doson, dodajući da nam to govori i sam zdrav razum.
Pravilo “5 sekundi”
Većina je čula za pravilo prema kojem hrana sme da se jede ako na podu nije bila duže od pet sekundi, jer je prošlo premalo vremena da bi se kontaminirala. Doson i njegov tim zasuli su pod različitim vrstama bakterija poput salmonele i na njega stavljali hleb i salamu. Zatim su testirali uzorke koji su na podu proveli 5, 30 i 60 sekundi.
“Što je duže hrana bila na podu, više je bakterija sadržala, ali već i nakon 5 sekundi nije bila ispravna za jelo. Zato smo zaključili da je ovo pravilo besmislica”, objasnio je Doson i dodao da kontaminacija ipak najviše zavisi od tipa namirnice koji se nalazi na podu i čistoće poda.
Duvanje svećica na torti
Ova rođendanska tradicija siguran je način da tortu kontaminiramo bakterijama, otkriva Doson. Naime, njegov eksperiment pokazao je da tokom duvanja izbacujemo pljuvačku iz usta, koja dospeva na tortu. Ova poslastica zbog toga u proseku sadrži 15 puta veću količinu bakterija od ostalih namirnica. To generalno nije problematično ako je slavljenik zdrav, ali ako nije, velike su šanse da se gosti zaraze, piše CNN.
Deljenje kokica
Publika u bioskopima, na koncertima ili utakmicama često zajedno jede kokice iz velikog pakovanja, a niko ne razmišlja o prenošenju bakterija na taj način. Doson i njegov tim otkrili su da je način penošenja bakterija i zaraze na ovaj način vrlo mali: iznosi između 0.2 i 0.0009 odsto.
Pića s ledom
Iako svaka zemlja ima propise koji ograničavaju količinu patogenih bakterija u vodi iz slavine, u više od 72.2 odsto uzoraka leda u kafićima i restoranima pronađene su patogene bakterije. Voda sama po sebi nije prljava, ali bakterije u nju najčešće dospevaju preko ledomata, gde se talože, objašnjava Doson. Ipak, ni to nije tolika zdravstvena pretnja jer su koncentracije tih mikroorganizama ograničene, a do kontaminacije najčešće dolazi usled nepravilnog rukovanja ledom. Tako su brojne studije potvrdile da se u uzorcima leda redovno nalaze tragovi mikroba, poput bakterije ešerihije koli, helikobaktera pilori i listerije.
Izvor: 24SATA.HR
