Naučnici kažu da je na prvi pogled moguća samo snažna privlačnost, ali ne i dublja osećanja.
Ugledavši na železničkoj stanici Anu Karenjinu i njene sjajne, sive oči, Vronski je znao – sudbinski su povezani. Kada je na zabavi Kapuletovih spazio Juliju, Romeo se zapitao “Da li je moje srce volelo do sada? Jer do ove noći ne videh istinsku lepotu”. Videvši princa koji se davio, Andersenova mala sirena ga je spasla, ali se i zaljubila u njegovo prekrasno lice.
Ljubav na prvi pogled – snažna, trenutna, neopisiva. O njoj su ispevane pesme, napisani romani, snimljeni filmovi. Zaista, ideja je veoma romantična. Upoznali su se na poslu i nakon nekoliko godina druženja shvatili da su jedno za drugo – zvuči dosadno. Čim su im se pogledi sreli u prepunom kafiću u nepoznatom gradu kolena su im klecnula, prepoznali su svoju izgubljenu polovinu i znali da su pronašli ono što su celog života tražili – to već mnogo bolje zvuči.
Možda je za sve kriv Platon koji je isticao da ćemo svoju srodnu dušu prepoznati čim je sretnemo. A tada nastupa raj.
– Kad je ljubavnik dovoljno srećan da sretne svoju drugu polovinu, oboje su toliko preplavljeni privrženošću, prijateljstvom i ljubavlju da ne mogu da dopuste da se razdvoje ni na sekund – pisao je veliki grčki filozof.
I dok nas umetnici podržavaju, naučnici nam raspršuju iluzije ističući da je sve stvar hemije. Zašto kažeš ljubav, a misliš na seks ili strast, njihov je odgovor na naše argumente u prilog njenom postojanju. Psiholog i psihoterapeut Svetlana Slepčev podseća da je ljubav osećanje koje imamo prema nekom ko nam je emocionalno važan, prema njegovom celovitom biću koje procenjujemo kao vredno i pozitivno. Prema rečima sagovornice “Života plus”, ljubav podrazumeva odnos u kom postoji intimnost, posvećenost, iskrenost i poverenje, kao i obostrana briga.
– Kada znamo šta je ljubav, onda je jasno da “ljubav na prvi pogled” ne može da bude ljubav. Ali može da bude snažna inicijalna privlačnost koja može da preraste u trajan odnos. Da bismo nekog mogli da zavolimo, potrebno je da ga upoznamo i procenimo kao izuzetno vrednog, a to ne možemo da znamo u trenutku – objašnjava psiholog.
Iluzija iz holivudskih filmova
Pa ipak, svaka treća osoba kaže da je doživela ljubav na prvi pogled, dok svaka druga veruje u nju. Holivudski filmovi nas učvršćuju u uverenju da je ona ne samo moguća, nego da ništa osim nje nije dovoljno dobro. Majkl Korleone se u “Kumu” zaljubio u Apoloniju kad ju je ugledao u pitoresknom sicilijanskom pejzažu. U “Titaniku” Džek je “pao” na Rouz čim ju je spazio kako korača palubom. Da se ne dešava samo u bajkama potvrđuje primer britanskog princa Harija koji će se uskoro venčati sa glumicom Megan Markl za koju je, kako je priznao, znao da je žena njegovog života već prilikom prvog susreta.
– Fizička privlačnost, simpatija i sviđanje stvaraju osećanje trenutne konekcije koju onda možemo pogrešno da protumačimo kao ljubav na prvi pogled. Studije pokazuju da se češće zaljubljujemo u lepe ljude što znači da seksualnu privlačnost možemo da pobrkamo sa ljubavlju na prvi pogled. A pošto smo skloni da fizički privlačnim osobama pripisujemo pozitivne karakteristike ličnosti, moguće da je to još jedan faktor koji doprinosi ovoj pojavi – pojašnjava psiholog.
Neka istraživanja kažu da je ljubav na prvi pogled pozitivna iluzija zasnovana na tendenciji para da projektuje trenutna osećanja na ono što se desilo na početku, pa će u skladu sa tim “ušminkati” početak veze. Svakako bolje zvuči “bila je to ljubav na prvi pogled” nego “godinama su se družili, pa su se osećanja postepeno razvila”.
– Postoji tendencija da prošlost tumačimo u skladu sa sadašnjim osećanjima, zbog čega vremenom počinjemo da precenjujemo verovatnoću da je to bila ljubav na prvi pogled. Takođe, ljudi imaju tendenciju da procenjuju kvalitet svojih odluka na osnovu ishoda, pa ako na kraju završimo sa nekim u vezi, naše uverenje da smo znali da će biti tako od prvog momenta će se učvrstiti. Na potrebu da snažno sviđanje okarakterišemo kao ljubav može da utiče i želja da izbegnemo razočaranja, odbacivanje i neizvesnost – ističe psihoterapeut.
Kad se iluzije rasprše
Šta god bio uzrok ove zabune, nekad se desi da toliko “poludimo” da na krilima osećanja da je “to ono pravo” donesemo sudbonosne odluke. Opijeni mišlju da se tako nikada nismo osećali, ponekad odlučujemo da nakon kratkog poznanstva uđemo u brak. Ali naša sagovornica upozorava da to ne bi trebalo da činimo.
– Nema razloga za žurbu da što pre uđemo u brak jer može da se desi da zbog unutrašnjeg pritiska i pritiska okoline da je vreme za brak svoja osećanja prema drugoj osobi pogrešno protumačimo kao ljubav na prvi pogled, da iz želje da to konačno bude to uletimo u brak ne poznajući partnera dovoljno. Važno je da se upoznamo i otkrijemo da li smo kompatibilni, da li imamo dovoljno dodirnih tačaka, na emocionalnom, intelektualnom i duhovnom planu da bismo mogli da se povežemo na više nivoa. Treba da imamo slična interesovanja i uverenja po pitanju životnih područja koje smatramo bitnim – podseća Svetlana.
Nekad, opet, drugi pogled opovrgne prvi, iluzije se rasprše, a mi ateriramo sa sedmog neba pitajući se kako smo mogli tako da pogrešimo u proceni. Važno je tada da se izborimo sa razočaranjem i da nastavimo dalje.
– Moramo da prihvatimo ono što se desilo i da nastavimo verujući da će se vremenom pojaviti neko dovoljno vredan da ga istinski i duboko zavolimo. Dajte sebi vremena da upoznate drugog. Budite zainteresovani i strpljivi, razumni i tolerantni. Zapamtite da ono što vidite nije uvek ono što dobijete. Ako vas neko privlači, trebalo bi da upoznate osobu pre nego što odlučite da se upustite u nešto ozbiljnije ili pre nego što rešite da osoba nije za vas. Trebalo bi, vremenom, na osnovu ličnog iskustva da shvatimo da privlačnost možemo da osećamo prema mnogim ljudima, ali da neće svaka privlačnost prerasti u ljubav – zaključuje naša sagovornica.
