Da li su kokice zdrave i “bezbedne”?

Ako volite kokice, ovo će vas zanimati. Koliko smete da pojedete, da li goje i šta sve sadrže… Evo računice…

 

pixabay
pixabay

 

Dakle, da li su kokice zdrave? Kratko i jasno, kokice su “integralna žitarica”, kukuruz konkretno, samo – iskokana. A žitarice celovitog zrna su zdrave, to je već poznato.

– Iako ima ljudi koji kokice doživljavaju kao neku varijantu nezdrave, brze hrane, one to nisu – kaže za Women’s Health nutricionista Ebi Langer.

– One su ‘proizvod’ od celovitog zrna, tako da jesu zdrave, a imaju i priličan volumen, tako da mogu da vas zasite na duže vreme. Ukusne su, takođe, što su sve ‘plusevi’.

Ali, problem s kokicama je što je ljudima a) teško da se zaustave i b) mogu se praviti na toliko načina, da se ponekad pretvore i u kalorijske bombe.

Porcija kokica koju nutricionisti preporučuju je jedna šolja.

A ako su pripremljene bez ulja, tako što ćete recimo u teflonskom tiganju iskokati samo kukuruz koji ćete minimalno posoliti, ta jedna preporučena porcija imaće 31 kaloriju, gram vlakana i jedan gram proteina, 0,4 grama masti, 6 grama ugljenih hidrata, miligram natrijuma, i 0,07 grama šećera, što ih čini solidnim izborom sa stanovišta zdrave ishrane.

Dobra stvar je što čak i ako ne možete da se zaustavite na jednoj šolji, i pojedete recimo tri, i dalje ste ispod 100 kalorija.

Ali… stvari se brzo menjaju ako kokice pravite u mnogo ulja, zalijete ih puterom, dodate im sir ili nešto slično. Kalorijska vrednost se udvostručuje u najmanju ruku, pa će tri šolje ovako pripremljenih kokica imati nešto manje od 200 kalorija, ali i čitavih 15 grama masti.

Kako se zrno kukuruza pretvori u kokicu?

Zrno kukuruza ima vlažnu unutrašnjost prekrivenu čvrstim omotačem. Kada zrno ugrejemo voda koja se nalazi unutra ne isparava odmah već se zagreva iznad tačke ključanja.

Kada se omotač raspukne od pritiska, voda konačno ispari. Zrno počinje da se širi jer je mnogo rupica kroz koje prolazi para. Međutim, ne puknu sva zrna. Ona koja nemaju dovoljno vlage, ili im je omotač oštećen, ostaju cela.

U Evropu je kokice doneo Kolumbo u 15. veku, a na ulicama Amerike prvi aparati za kokice pojavili su se u 19. veku, kada je 1885. godine prvu mašinu za pravljenje kokica na veliko izmislio Čarls Kretors u Čikagu.

Da li znate kako se zove zrno koje ne pukne? Usedelica.

 

 

 

Izvor:Informer

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

10 − four =