Pronašao ga je drug koji je krenuo u potragu za njim.
Četrnaestogodišnji dečak, koji je pronađen obešen u dvorištu škole, izbačen je sa časa samo sat vremena ranije, jer je odbio da skine kapuljaču, saopštila je njegova majka.
Derek Brundret šetao je oko škole u Velsu, skoro čitav sat pre nego što je oduzeo sebi život blizu školske recepcije. Pronašao ga je drug koji je krenuo u potragu za njim.
Samo sat vremena ranije, izbačen je sa časa nauke, jer je navodno odbio da skine kapuljaču koju je nosio.
Posle šetnje, ušao je u oblast poznatu kao “krug” – deo školskog dvorišta popularan kod onih koji pobegnu sa časova ili se šunjaju, kako bi zapalili cigaretu u toku odmora.
Oko 13:30 časova po lokalnom vremenu, Derekov prijatelj otišao je da ga traži i pronašao ga je na drvetu. Istog trenutka je pozvao profesore, ali Derek je bio mrtav.
Njegova majka Kristina, koja je bila na putu kući kada je primila telefonski poziv od policije, saznala je tragične vesti da joj je sin mrtav pošto su je policajci posetili kod kuće.
– Nikada nisam imala takav osećaj. Kao da mi je neko iščupao srce – navela je ona.
– Sećam se da sam bila gore i razmišljala da ću umreti od slomljenog srca – dodala je ona.
Dokazni postupak o Derekovoj smrti u decembru 2013. godine je u toku.
Kristina je znala da njen sin ima poteškoća. Njegovo ponašanje je postalo nestabilnije u poslednjih nekoliko godina. Ona je istakla da je bio “dobar dečak”, ali se nešto promenilo u njemu kada je napunio 12 godina.
Njegovo ponašanje pogoršalo se do tačke gde majka više nije mogla da savlada dečakove izlive besa i nasilja, pa ga je poslala u hraniteljsku porodicu.
Derek je otišao kod hranitelja i počeo da posećuje Jedinicu za upućivanje učenika u Nejlandu, centar za učenje prilagođen mladima sa kompleksnijim potrebama.
Kristina se nadala da će tamo dobiti negu i pažnju koja mu je potrebna, ali njegovo ponašanje je nastavilo da se pogoršava i jednog dana se popeo na krov zgrade u kojoj se Jedinica nalazila.
– Nije bio srećan. Rekao mi je da mu je vreme kod hranitelja bilo kao zatvor i želeo je da dođe kući da živi sa mnom, što je konačno uradio u septembru 2013. godine – navela je Kristina.
– Tužno je što mu je zasita bilo žao zbog načina na koji se ponašao. Rekao bi mi da mu je žao zbog toga što je takav i kako ne može da se kontroliše. Imao bi izlive besa zbog najmanjih i najbeznačajnijih stvari – nastavila je ona.
– Hteo je da se vrati u pređašnju školu i složio se da ponavlja godinu. Ali, u roku od nekoliko meseci su me zvali zbog njegovog ponašanja i upozorili ga da bi mogao da se vrati u Jedinicu – dodala je ona.
U to vreme incident kod kuće je vratio Dereka na negu. Raspravljao se sa bratom i Kristina je pokušala da ih razdvoji.
Do decembra 2013. godine vratio se na pređašnje stanje i njegova majka je bila zabrinuta za njegovo mentalno stanje. Uveče 11. decembra je pozvao majku.
– Bio je duboko nesrećan. Nisam oka sklopila te noći. Osetila sam da nešto nije u redu – saopštila je ona.
Sledećeg dana oko 11:15 časova zazvonio je telefon.
Kristina je uzvratila rečima:
– Šta ste to uradili mom sinu? Izneverili ste ga!
Sledećeg meseca će biti peta godišnjica Derekove smrti i Kristina i dalje čeka na odgovore. Istraga je još uvek u toku.
