U Srbiji oko 710.000 odraslih osoba pati od ove bolesti, dok od komplikacija godišnje umre oko 10.000 ljudi. Broj obolelih u svetu i dalje raste neverovatnom brzinom, te je procena da će se do 2040. godine povećati za 50 odsto i iznositi više od 600 miliona.
Diabetes mellitus ili šećerna bolest je najčešća metabolička bolest savremenog doba. Prema najnovijim procenama Međunarodne federacije za dijabetes, svaka jedanaesta osoba u svetu ili približno 415 miliona ljudi ima šećernu bolest, što odgovara populaciji evropskog kontinenta. U Srbiji oko 710.000 odraslog stanovništva pati od ove bolesti, dok od komplikacija godišnje umre oko 10.000 ljudi. Broj obolelih u svetu i dalje raste neverovatnom brzinom, te je procena da će se do 2040. godine povećati za 50 odsto i iznositi više od 600 miliona. Razloge treba tražiti u modernom stilu života i povećanju spoljašnjih faktora, pre svega gojaznosti i odsustvu fizičke aktivnosti, kaže povodom 14. novembra, Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, dr Danijela Drašković, endokrinolog Opšte bolnice MediGroup.
Hiperglikemija
– Dijabetes je oboljenje u kome je nivo šećera (glukoze) u krvi iznad normalnih vrednosti. Oboljenje nastaje zbog smanjenog lučenja insulina, zbog defekta u njegovom dejstvu ili kombinacijom ova dva faktora. Insulin je hormon koji luči pankreas i koji kontroliše nivo glukoze u krvi. Bez insulina glukoza ne može da uđe u ćelije, što uslovljava porast njene koncentracije u krvi, odnosno dovodi do stanja poznatog kao hiperglikemija. Hiperglikemija smanjuje mnoge procese u organizmu: rast i deobu ćelija, sintezu proteina, taloženje masti i drugo. Osim toga, izaziva poremećaje metabolizma i brojne druge komplikacije i bolesti. Šećerna bolest je vodeći uzrok srčanog udara, moždanog udara, slepila, amputacija i popuštanja funkcije bubrega – objašnjava dr Danijela Drašković.
Osnovni parametar za postavljanje dijagnoze šećerne bolesti je određivanje koncentracije glukoze u krvi.
– Svaka vrednost glukoze u krvi preko 7,0 mmol/l posle noćnog gladovanja (najmanje deset sati), dva puta merena u dva različita dana ili bilo kada u toku dana izmerena vrednost preko 11,1 mmol/l ukazuje na dijabetes. Kad su vrednosti glukoze posle noćnog gladovanja između 6,0 mmol/l i 7,0 mmol/l potrebno je uraditi test opterećenja glukozom (OGTT) kako bi se razgraničilo da li je u pitanju dijabetes ili smanjena tolerancija na glukozu – navodi endokrinolog.
Uzroci i faktori rizika
Bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena koje, između ostalog, zahvataju i pankreas.
– Kod mladih osoba dijabetes nastaje usled genetičkih poremećaja ili oštećenja pankreasa u toku autoimunskih procesa koje pokreću infekcije (najčešće virusne) ili stres. Sklonost ka dijabetesu se prenosi na potomke, a da li će doći do ispoljavanja bolesti zavisi i od drugih faktora rizika, među kojima je glavna gojaznost – naglašava naša sagovornica.
Među ostale faktore rizika spadaju trudnoća, primena različitih lekova i hemijskih sredstava (antireumatici, kortikosteroidi, imunosupresivi, kontraceptivi, diuretici, antihipertenzivi…), smanjena fizička aktivnost, ishrana sa većom količinom slatkiša, klimakterijum, stres, infekcije, hirurške intervencije i drugo.
– Šećerna bolest se može javiti i kao komplikacija drugih bolesti kao što su hronični alkoholizam, upale ili karcinom pankreasa, virusne infekcije, hipertireoiza, hemohromatoza, cistična fibroza pankreasa, lipodistrofija i Kušingov sindrom – navodi dr Drašković.
Klasifikacija dijabetesa
Šećerna bolest se na osnovu uzroka i kliničkog ispoljavanja deli na: diabetes mellitus tip 1, diabetes mellitus tip 2, drugi specifični tipovi, gestacijski diabetes mellitus.
– Tip 1 se uglavnom javlja kod mlađih osoba i u osnovi nastanka ovog tipa je autoimunski upalni proces koji dovodi do razaranja takozvanih beta-ćelija pankreasa, što kao posledicu ima smanjeno lučenje insulina. Ovaj tip dijabetesa se javlja kod manje od 10 odsto ukupnog broja obolelih. Tip 2 nastaje zbog rezistencije (otpornosti) perifernih tkiva na delovanje insulina. Češće se razvija kod osoba starijih od 40 godina, ali se dijagnostikuje i kod dece i adolescenata, kao posledica rastuće epidemije gojaznosti. Ipak, oko 30 odsto ovih bolesnika nije gojazno i kod njih pored insulinske rezistencije problem predstavlja i smanjeno lučenje insulina. Ovo je češći tip dijabetesa i javlja se kod više od 90 odsto obolelih – sugeriše naša sagovornica.
Drugi specifični tipovi se odnose na genetske defekte u lučenju ili dejstvu insulina, primarnom oboljenju endokrinog pankreasa, dijabetesu izazvanom lekovima ili dijabetesu u sklopu drugih, naročito endokrinoloških oboljenja, navodi doktorka. Kada se u toku trudnoće po prvi put pojavi poremećaj u toleranciji glukoze ili manifestni oblik šećerne bolesti, reč je o gestacijskom dijabetesu.
Klinička slika
Procenjuje se da najmanje 50 odsto pacijenata nema postavljenu dijagnozu, odnosno ne zna da boluje od dijabetesa.
– Šećerna bolest je tihi ubica, dugo vremena ostaje nedijagnostikovana, jer blago povišene vrednosti glikemije ne daju simptome. Simptomi se javljaju postepeno u blažem obliku, a tek u odmakloj fazi bolesti se javljaju prepoznatljive tegobe: sušenje usana, pojačana žeđ, pojačano mokrenje, zamor, opšta slabost, zamućenje vida, gubitak telesne mase. Zbog toga šećernu bolest moramo tražiti, odnosno sprovoditi redovan skrining, jer je prevencijom moguće smanjiti rizik od njenog dobijanja za čak 58 odsto – naglašava dr Drašković.
Prevencija
Prema rečima naše sagovornice, rano otkrivanje dijabetesa obezbeđuje dug i kvalitetan život uz poštovanje nekoliko jednostavnih pravila.
– Usvajanjem zdravog načina života bolest se može uspešno kontrolisati i značajno smanjiti rizik za nastanak komplikacija. Fizička aktivnost povećava osetljivost na insulin i smanjuje nivo glukoze u krvi, a istraživanje je pokazalo da 30 minuta vežbanja dnevno smanjuje rizik od nastanka dijabetesa za čak 80 odsto. Preporučuje se hodanje, planinarenje, vožnja bicikla i slično. Pravilna ishrana podrazumeva da ne preskačete obroke i da uzimate sličnu količinu hrane u približno isto doba dana. Potrebno je da unosite dovoljnu količinu svežeg voća i povrća, jer sadrže velike količine dijetnih vlakana, antioksidanasa, magnezijuma i omega-3 masnih kiselina – savetuje endokrinolog.
Zdrav stil života podrazumeva i da dovoljno spavate (osobe koje spavaju manje od šest sati dnevno dvostruko su podložnije razvoju šećerne bolesti od onih koje spavaju osam sati), kao i da boravite u prirodi što više, jer se tako oslobađa od stresa, smanjuje potreba za cigaretama i produžava se život.
– Ako vam je postavljena dijagnoza šećerne bolesti verovatno ste zabrinuti i imate mnogo pitanja na koje ne znate odgovor. Prirodno je da se osećate zabrinuto, ali nemojte zaboraviti da milioni ljudi sa šećernom bolesti širom sveta žive normalno i vode vrlo aktivan život. Dijabetes treba ozbiljno shvatiti, ali to i dalje znači da možete imati normalan život – zaključuje dr Danijela Drašković.
