Željko Zeljković, iz Kikinde, svoju egzistenciju pronašao je u neobičnom poslu ručno praveći sapune od kozjeg mleka, bez ijedne hemijske supstance. Prvu sapundžijsku manufakturnu proizvodnju u Srbiji započeo je 2007. godine, a kupci su ubrzo osetili blagodet u lekovitim svojstvima njegovih sapuna
Da ništa u životu nije slučajno, potvrđuje i priča saobraćajnog inženjera iz Kikinde, Željka Zeljkovića, odraslom na kozjem mleku od kojeg danas pravi najfinije sapune za široku upotrebu.
Kada je odlučio da fakultetsku diplomu „okači o klin“ i oproba se na klizavom terenu pravljenja sapuna u Srbiji, nije ni slutio da će mu namirnica na kojoj je odrastao, doneti više vajde, nego ono za šta se školovao.
-Taj splet okolnosti je jako čudan, jer sam kao dete svakodnevno pio kozje mleko i znam koliko je dragoceno i zdravo. Svaki početak u poslu je težak, pa tako ni ja nisam bio izuzetak. Sve je bilo rizično, tada nepoznato na tržistu, nisu ljudi znali šta je to. Od prvobitnog pravljenja kozjeg sira sa lične potrebe, bio je problem objasniti da je to sapun od kozjeg mleka, jer sam 2007. bio jedini proizvođač u Srbiji-seća se ovaj preduzimljivi Kikinđanin svojih prvih poslovnih koraka pre 15 godina.
Trebalo se, kaže, najpre izboriti sa samom odlukom i idejom da se lati ovog krajnje neizvesnog posla, a zatim i da razvije tehnološki postupak, opremi sapundžijsku radnju, dobije potrebne dozvole za rad i sertifikat, sprovede neophodna ispitivanja…
– Prvo sam pravio sapune na kilogram, pa ih onda sekao, dvesto-tristo grama, koliko je kome bilo potrebno. Potom sam putem interneta distribuirao male količine, a onda sam odlučio da svi sapuni budu jednaki, iste gramaže i upakovani. Posle mene su i drugi u Srbiji počinjali ovaj posao, što nije loše, jer je konkurencija uvek dobra. Međutim, mi danas radimo na veliko i ozbiljno-kaže Zeljković koji svoje proizvode ručno pravi u maloj kućnoj laboratoriji. Od svega je napravio porodični posao i ima troje radnika.
Lekovita svojstva
Naš sagovornik dodaje da se dobar glas o njegovim sapunima brzo proneo. U prilog ovoj tvrdnji uverava nas da su mu se brojni kupci javili sa povratnim informacijama o lekovitim svojstvima sapuna od kozjeg mleka, što su potvrdili i stručnjaci. Nestali su im ekcemi, fleke, razne vrste dermatitisa, pomaže kod seboreje, a uklanja i lakše tegobe kod psorijaze.
– Svašta su ljudi probali iz očaja, ali sapun je pomogao. Natrljaju na kožu i ostave, tako da pored higijenskog ima i svojstvo melema, hrani i neguje. Jedna žena čak pere sudove od sapunice, jer su joj deterdženti štetni za ruke. U proizvodnji primenjujem hladna ceđena ulja. Ne uvozna koja su skupa i izvikana, već ona koja su meni dostupna.
U pitanju je hladni postupak proizvodnje, kako bi se sačuvali svi sastojci koje mleko i biljna ulja poseduju. To su različiti vitamini, antioksidansi, kalcijum, fosfor, gvožđe, natrijum…- objašnjava Zeljković koji je vremenom u sapune dodao više aroma, pa je od običnog bez dodataka i onog sa kukuriznim grizom efikasnim za piling kože, proširio asortiman dodajući med, cvetove nevena, lavande ili kamilice, u koje ne stavlja eterična ulja.
Dnevno napravi oko 1.000 sapuna ili 360. 000 godišnje i sve proda. Njegovi su sapuni posredstvom izvoznih kuća, našli mesto u kupatilima zemalja bivše Jugoslavije, Grčkoj, Rumuniji, Mađarskoj. U sopstvenoj režiji isporučuje ih u Nemačku, Austriju, Francusku, Švedsku i Španiju, sve do Kanarskih ostrva.
Baka zaslužna za sve
Tajna uspeha našeg sagovornika je, tvrdi, u kombinaciji nekuvanog kozjeg mleka i jestivog ulja. To su stare recepture u koje ga je, još kao dete, uvela njegova baka Milica, poreklom iz Bosne, poverava nam se Željko koji je sve usavršio i sada ljubomorno čuva porodičnu tajnu.
– Mleko nabavljam od proverenih domaćih proizvođača. Uvek na lageru imam 2.000 do 3.000 litara mleka, jer koza prestaje da daje mleko novembra ili decembra, a ponovo počinje marta. To je ujedno i dokaz da u mojim sapunima uvek ima dovojno mleka za visoki kvalitet sapuna-navodi ovaj sapundžija.
informer
