Osećate li se češće umorno nego što mislite da je normalno, a ne možete da odredite zašto? Možda nesvesno svoj organizam sabotirate.
Ne pijete dovoljno vode
Čak i blaga dehidracija može da dovede do značajnog pada nivoa energije, raspoloženja i kognitivnih sposobnosti, pokazalo je istraživanje američkog Univerziteta Konnektikat.
Proučavali su kako dehidracija utiče na ljude koji su 40 minuta hodali na pokretnoj traci i na one koji su samo sedeli, rezultat je bio jednak. To je pokazalo da ljudi treba da su hidrirani bez obzira na to da li sede ili su aktivni.
“Čak i blaga dehidracija, koja se može pojaviti tokom naših običnih dnevnih aktivnosti, može uticati negativno na to kako se osećamo. To je posebno izraženo kod žena koje su, čini se, osetljivije na dehidraciju od muškaraca”, objasnio je Haris Liberman, vođa studije i istraživački psiholog sa Zavoda za vojnu ishranu
Koliko vode dnevno treba popiti?
“Stručnjaci preporučuju od 6 do 8 čaša vode na dan tokom cele godine, ali nedavna proučavanja pokazala su da ta količina vode treba da bude veća, 10 čaša za žene i 12 čaša za muškarce”, napominju u Zavodu za javno zdravlje Dr Andrija Štampar.
Objasnili su i kako možete prepoznati da unosite premalo tečnosti u organizam:
“Teško je pretpostaviti pijete li dovoljno tečnosti, samo zato što niste žedni. Kako starimo, naš osećaj žeđi nestaje i tako ne shvatamo kad je našem telu potrebno više tečnosti. Znakovi i simptomi na koje treba pripaziti su: glavobolja, suva koža, suva usta i jezik s gustom slinom, umor ili slabost, grčevi u rukama i nogama, smanjeno znojenje, povećana telesna temperatura, ubrzani otkucaji srca, nedostatak koncentracije, mučnina, povraćanje”, pojašnjavaju.
Kažu kako postoji jednostavni test procene boje urina: Proverite boju svoje mokraće, treba da bude svetla, gotovo čista i slabijeg mirisa. Tamnožuta boja mokraće znači da vam treba više tečnosti.
Preskačete obroke
Našem telu je potrebna stalna energija tokom dana, posebno ljudima koji rade na zahtevnim poslovima i uz to imaju druge obaveze koje ih čekaju nakon radnog vremena, a to je slučaj sa većinom zaposlenih.
Energiju dobijamo kroz hranjive materije iz hrane koju jedemo, a kada ne jedemo redovno i preskačemo obroke, ta energija se iscrpi, a mi se osećamo letargično.
Bilo bi najbolje jesti male obroke tokom celog dana. Zdravu hranu poput voća, povrća, orašastih plodova, semenki, celovitih žitarica. Na taj način će nivo energije u telu ostati visok.
Gledate u mobilni ili računar pre spavanja
Gledanje u ekrane pre odlaska u krevet može poremetiti ravnotežu u proizvodnji melatonina, hormona zaduženog za dobar san, koji se takođe proizvodi u pinealnoj žlezdi.
Ovaj hormon zovu i hormonom spavanja. On upravlja našim biološkim satom, a pojačano se luči naveče i tokom noći. Dolaskom jutra, proizvodnja melatonina se smanjuje i mi se budimo.
Umesto gledanja u ekrane bolji izbor je, na primer, čitanje ili igranje neke društvene igre s porodicom.
Nekoliko saveta za dobar san:
Iz spavaće sobe uklonite svu elektroniku. Ne držite ni mobilni telefon pored kreveta.
Izbegavajte da držite televizor u sobi i da ga gledate iz kreveta.
Zamračite sobu i pobrinite se da vam pomalo svežeg vazduha ulazi u sobu. I zapamtite, u hladnijoj sobi se kvalitetnije spava.
Stavite kraj kreveta neko od eteričnih ulja koja umiruju i uspavljuju. Na primer, lavande, vanije, sandalovine. Stavite kap-dve na komadić tkanine ili papira i držite na ormariću.
Izbegavajte da jedete tešku hranu pre odlaska u krevet. Takođe, nije dobro ni piti previše tečnosti, posebno ne alkohola.
Jedete mnogo masne hrane
Istraživanja su pokazala da konzumiranje hrane bogate masnoćama može dovesti do dnevne pospanosti i problema s koncentracijom. S druge strane, hrana bogata ugljenohidratima ima suprotan učinak.
Birajte zdrave ugljenohidrate poput voća, smeđeg pirinča, slatkog krompira… Takođe, da bismo bili puni energije, trebalo bi da izbegavamo hranu pripremljenu u dubokom ulju, prženu hranu… Masti su važan deo naše ishrane, ali bolje je birati one zdravije varijante, na primer, masnoću iz avokada, orašastih plodova i semenki.
Pijete alkohol pre spavanja
Mnogi ljudi veruju kako će im čašica ili dve vina pre spavanja pomoći da lakše zaspu. Istina, od alkohola se brže utone u san, ali on povećava nivo insulina, a to dovodi do nekvalitetnog i nemirnog spavanja.
Istraživači sa Univerziteta Braun su otkrili kako ispijanje alkoholnih pića u večernjim satima stimuliše telo i um mnogo više nego u neko drugo doba dana. Zato, ako volite da popijete koju čašicu, neka to bude ranije tokom dana, nikako ne u večernjim satima neposredno pred odlazak u krevet.
