Nerealno!
Frutarijance sam smatrala za neku bizarnu sektu, a njihovu ideju ishrane sam videla kao izmišljotinu. Nisam verovala da je moguće da se iko zapravo tako hrani. A onda sam rešila da i sama probam.
Amanda Montel, blogerka i novinarka iz Los Anđelesa rešila je da u potrazi za zdravijim životom da šansu i frutarijancima. Pet dana je, kaže, jela samo i isključivo voće. Ovo je njeno iskustvo:
Prvog dana dnevni meni mi je izgledao ovako:
Doručak – smuti od tri banane, borovnica, urmi i kokosovog mleka.
Užina – Šaka suvih kajsija.
Ručak: Dve ogromne činije voćne salate (banane, grožđe i bobičasto voće).
Užina: Šaka suvih smokvi.
Večera: Velika činija naseckanog avokada, krastavca, paradajza, preliveno maslinovim uljem, limunom.
Desert: Kesica badema.
Svi dani bili su mi slični, pa nema svrhe pokazivati detaljan meni za svaki dan.
Ono što sam primetila je da su me svi pitali dva pitanja: “Zar ne umireš od gladi?” i “Koliko si puta danas išla u toalet?”. Na oba odgovaram sa: “Zapravo, nisam gladna” i “Mnogo puta. Više nego što želim da priznam”.
A glad zaista nije problem, verovali ili ne. Ova moja dijeta ne ograničava veličinu porcija. A dve činije voća je, verujte mi, količina hrane od koje puknete. Što se kalorija tiče, realno, toliko ima i parče pice, a od parčeta pice se niko nije zasitio.
Ono što jeste istina je da praktično živim u toaletu, budući da je voće puno vlakana i vode. Čini mi se da sve samo projuri kroz mene, i stomak mi po ceo dan ključa. Opet, stomak mi je baš zbog toga ravniji nego ikad.
ŠTA SAM NAUČILA?
Ono što sam i ranije znala, a nisam poštovala, a to je da je voće neophodno u ishrani. Naravno, nema šanse da jedem samo voće, to nije ni zdravo ni preporučljivo, ali od tada, kad god ogladnim između obroka, uzmem voćku umesto čipsa. Kad zaželim nešto slatko, opet uzmem voćku. Ako znam da idem na neku proslavu i treba mi super ravan stomak, vratim se na petodnevnu frutarijansku dijetu.
Izvor:Alo
