Fudbalski teferič

Nekada se tako zalomi da u nekoliko sati odgledate onoliko kvalitetnog fudbala koliko biste obično čekali mesecima.

Da u tom vremenskom periodu vidite dva klasika koja su otišla u produžetke nakon 3:3 u regularnom delu i nesvakidašnji autogol sa gotovo 45 metara.

Da svedočite prkosu fudbalski male nacije naspram velesile. Ne samo to, nego i da izađu na kraj kao pobednici.

Grafika

SofaScore

Postignutno je ukupno 14 golova na obe utakmice, što znači da smo prisustvovali drugom najefikasnijem danu u istoriji Evropskih prvenstava.

Na prvom mestu je 23. jun ovogodišnje grupne faze kada je dato 18, ali na četiri meča.

Nisu to jedini rekordi koji su obeležili dan za nama. Pedri je u dresu Španije postao najmlađi učesnik nokaut faze, a bio je protagonista i rekordnog devetog autogola na šampionatu, koji je ujedno bio i sa najveće udaljenosti.

Na suprotnom kraju spektra Aspilikueta je postao najstariji strelac u španskom dresu na Evropskim prvenstvima sa 31 godinom i 304 dana.

Stiven Cuber je zabeležio četvrtu asistenciju što je najviše u istoriji, odnosno od 1980. kada počinje da se beleži taj podatak.

S druge strane, Grizman je postavio rekord Francuske za 23 uzastopna starta na velikim takmičenjima.

Da li smo prisustvovali najboljem danu u istoriji ovog prvenstva? Nezahvalno je govoriti, ali niko ne može sporiti subjektivni osećaj da jesmo te da ga zdušno branimo.

Kako bilo, u dva dana ispali su u osmini finala učesnici odlučujuće utakmice 2016, a sa njima i Holandija.

Zaključak je da ovo nije prvenstvo Kilijana Mbapea i Bruna Fernandeša, već Patrika Šika i Harisa Seferovića.

Sad kad je nekoliko najvećih favorita ispalo, legitimno je postaviti pitanje da li do podijuma može autsajder.

Neočekivani heroj i novi “El Ninjo”

Pravi spektakl viđen je u Kopenhagenu gde je Španija slavila protiv “domaćina“ Hrvatske 5:3.

Tokom ovog prvenstva viđeno je čak devet autogolova, što je više nego na svim prehodnim zajedno.

Jedan od bizarnijih je i onaj španski protiv Hrvatske kada je Pedri vratio loptu Simonu, a ovaj se nije snašao.

Uprkos neočevivanom vođstvu, Španci su preokrenuli.

Sreća prati hrabre iliti one koje u trenucima kaskanja za protivnikom ubacuju Budimira umesto Kovačića i kreću u napad.

Ali nije bio Dalić dovoljno hrabar da bi ga ova krilatica poduprela. Sustigla ga je „karma“ ili neka druga viša sila zbog toga što je čekao tako kasno da igrača poput Oršića pusti da igra.

Odužio se Totenhemov dželat najbolje što ume, naglasivši još jednom da na ovom Evropskom prvenstvu vodeću ulogu nemaju samo svetske zvezde već i igrači koji srčanošću i disciplinom nadomeste to nešto fudbalskog kvaliteta što im fali u odnosu na najbolje.

Prikladno je da verovatno i najbolji meč ima za protagonistu uslovno rečeno gubitnika. Dugo osporavani Morata se uzdigao kada je to njegovoj reprezentaciji bilo potrebno i postao najbolji strelac reprezentacije na Evropskim prvenstvima uz Fernanda Toresa.

A kad smo već kod Toresa, zasigurno je da je Španija dobila još jednog koji može da dosegne visine “El Ninja”.

Feran je postao najmlađi igrač posle Fabregasa sa golom i asistencijom u dresu nacionalnog tima na Evropskom šampionatu.

Nakon narednog, petog gola Ojarzabala Španija je postala prva zemlja u istoriji prvenstva koja je postizala pet ili više golova na dve uzastopne utakmice.

Stiče se utisak da je Hrvatska na ovom meču izvukla više nego što je zaslužila, verovatno posledično opuštanju Španije na 3:1 nekoliko minuta do kraja.

Njihova sreća je da im se nije obilo o glavu, te nas u četvrtfinalu očekuje utakmica sa Švajcarskom.

Ovo je ujedno bila druga najefikasnija utakmica u istoriji Evropskih prvenstava, iza samo one polufinalne koju su 1960. odigrali Jugoslavija i Francuska (5:4).

Švajcarski pogon na “ić”

Sigurno da su Francuzi bili zadovoljni kada su videli da će na Švajcarce u osmini finala.

Međutim, Seferović se javio u duhu Hakana Jakina te se svojski potrudio da im skine osmeh sa lica.

Verovatno je teško objasniti kako su se osećali francuski reprezentativci kada protivnik pri vođstvu 1:0 ima i penal.

Ali u toj situaciji se ogleda i čar koju fudbal nosi sa sobom. Ne samo u maštanju o tome šta bi bilo da je penal Švajcarske ušao, nego i u majstoriji Benzeme koja je usledila, a onda i švajcarskom odgovoru.

Četiri minuta i tri sekunde proteklo je od Lorisove odbrane penala, do drugog gola do skoro za Dešana otpisanog napadača za potpuni preokret.

Ne samo to nego je i Pogba povisio prednost, ali poslednjih devet minuta je bilo dovoljno za Švajcarce da stignu do izjednačenja golom Gavranovića u 90. minutu.

Rupa od 14 metara bila je između štoperskog para Varan-Kimpembe kada je Džaka proigrao još jednog protagonistu iz Dinama.

Zapravo dosta toga je bilo u znaku kluba iz Zagreba s obzirom na partije koje su pružili sadašnji, a i poneki bivši igrači „modrih“ poput Danija Olma. Ali, njegovo izdanje im se verovatno i nije toliko dopalo.

Švajcarci su po prvi put od Svetskog prvenstva 1954. postigli tri ili više gola na dve uzastopne utakmice.

Napadali su Francuzi, ali bili i hendikepirani za odsustvo Mbapea koji je u potpunosti van forme. Nijedan igrač nije uputio više udaraca ka golu na ovom prvenstvu, a da niti jedan nije realizovao.

Sreća po njih pa se ni Mančesterov Pogba nije pojavio već onaj koji opravdava cenu koju su Englezi platitli Italijanima, inače bi Francuzi nešto ranije završili takmičenje.

Da li su penali lutrija ili ne suvišno je diskutovati, ali tragičar se dao naslutiti. Možda je ono što fali francuskoj reprezentaciji zajedništvo, s obzirom na to

Po prvi put od Svetskog prvenstva 2010. Francuzi nisu prošli u četvrtfinale velikog takmičenja, dok je Švajcarskoj to uspelo nakon 67 godina posta.

Izvor: B92

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

11 − two =