Da li žvaćete polako i uživate u hrani ili brzo jedete u žurbi da što pre završite?
Istraživanje japanskog Hirošima univerziteta je pratilo stanje 642 muškarca i 441 žene u periodu od pet godina, deleći ih u tri grupe: oni koji sporo jedu, normalno ili brzo jedu.
Otkrili su da su osobe koje brzo jedu 11,6 odsto sklonije razvoju metaboličkog sindroma, koji se definiše kao skup tri faktora rizika za gojaznost:povišen krvni pritisak, visok nivo triglicerida i povišen nivo šećera u krvi.
Već dugo vremena se zna da brzo jedenje nikako nije dobro za zdravlje. Kada jedete brzo, telo nema priliku da pošalje mozgu signal da je želudac pun. Receptorima u stomaku koji odgovaraju na hranu i hormonima koji signaliziraju mozgu da delimično svarenu hranu smesti u malo crevo, treba između 15 i 20 minuta da se “pokrenu”.
Studija takođe sprovedena u Japanu, u kojoj je učestvovalo više od 3.000 muškaraca i žena utvrdila je da su oni koji brzo jedu tri puta skloniji gojaznosti od onih koji jedu sporije. Njih takođe i češće muči gorušica.
Istraživanje sprovedeno u Kini je pokazalo da ljudi unose 10 odsto manje kalorija ako svaki zalogaj sažvaću 40 puta, u poređenju sa žvakanjem 15 puta.
U još jednoj studiji, 30 mladih žena dobilo je zadatak da pojede testeninu posluženu na veliki tanjig. Kada su jele brzo, unele su 649 kalorija za devet minuta, a kada su svaki zalogaj žvakale 20 puta unele su 579 kalorija.
Stručnjaci savetuju da žvaćete duže i sporije jer se tako brže vari hrana – naša pljuvačka ima enzime koji nam olakšavaju žvakanje, ali i započinju proces varenja.
Ako jedete brzo i želeli biste da jedete sporije, najbolje je da ne čekate da budete previše gladni. Takođe, možete da pijete male gutljaje vode između zalogaja ili da razgovarate sa nekim između zalogaja, nikako dok žvaćete.
