Jedemo i previše i pogrešno!

Naučnici upozoravaju na „rastuću i uznemirujuću globalnu krizu zdravlja“.

pixabay.com
pixabay.com

Sve više stanovnika planete Zemlje je gojazno: 700 miliona ljudi je klinički gojazno, tj. Imaju indeks telesne mase (BMI) viši od 30. Oko milijardu i po stanovnika je na granici gojaznosti jer im je BMI između 25 i 30. Prema novim istraživanjima, sve više je i gojazne dece. Sedam odsto dece između druge i četvrte godine starosti već pati od ove bolesti.

Do tih podataka došla je međunarodna grupa naučnika sa Univerziteta u Vašingtonu na osnovu podataka o 68 miliona pacijenata. U poslednjih tridesetak godina broj gojaznih žitelja naše planete drastično se povećao, a u 73 zemlje se taj broj čak udvostručio.

Na spisku zemalja vodi – pomalo iznenađujuće – Egipat: 35 odsto odraslih u toj zemlji je gojazno. Visoko na spisku su još dve arapske zemlje: Saudijska Arabija i Irak. U tom društvu su i SAD. U Sjedinjenim Američkim Državama je međutim najviši procenat dece koja pate od opasnog viška kilograma: gotovo 13 procenata dece i mladih ispod 20 godina starosti u SAD.

Mladi iz Kanade, Saudijske Arabije, Omana i Egipta u istom su društvu. Prema ukupnom broju, najviše gojazne dece živi u najmnogoljudnijim zemljama poput Kine i Indije, a najveći broj gojaznih odraslih je u SAD i u Kini.

Još jedan pomalo iznenađujući podatak je i taj da su među gojaznima svih zemalja natprosečno mnogo – žene. I možda suprotno očekivanju: u zemljama s bogatim i dobro obrazovanim stanovništvom i broj gojaznih osoba viši. Najmanje gojaznih živi u Africi i Jugoistočnoj Aziji. U Bangladešu i Vijetnamu živi samo jedan odsto građana čiji je BMI veći od 35.

Gojazni umiru ranije

Iako se ova studija po metodologiji razlikuje od nekih ranijih, sve one pokazuju jedno: čovečanstvo je sve deblje i deblje, a brzina debljanja je alarmantna. Razlog je jednostavan: sve veći broj stanovnika Zemlje ima pristup energetski bogatim namirnicama, odnosno sve više ljudi takve namirnice može sebi da priušti.

Deo krivice, kako se navodi u studiji, snosi i „intenzivni marketing vezan uz te proizvode“. Svetska zdravstvena organizacija već je upozorila evropske zemlje na bolju kontrolu reklamiranja prehrambenih proizvoda za decu.

„Jedemo previše i to pogrešne namirnice“, kaže Kristofer Mari s instituta u Vašingtonu. Onaj ko svoju debljinu olako shvata, igra se sa zdravljem. Od posledica bolesti koje su direktno vezane s gojaznošću, 2015. je u svetu umrlo četiri miliona ljudi. Jedna druga studija pokazuje da gojaznost smanjuje dužinu života za deset godina, dakle isto kao i pušenje. Ali na štetnim namirnicama nema šokantnih fotografija kao na kutijama cigareta.

Ali još opasnije od gojaznosti je – nedostatak kretanja. Premalo fizičke aktivnosti u Evropi ubije više ljudi nego gojaznost.

„Dvadeset minuta brzog hodanja dnevno, značajno smanjuje rizik od prerane smrti“, poručuje jedna studija Univerziteta u Kembridžu.

Izvor: DW.DE, BRIGITE OSTERAT

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

fourteen − four =