Kad Grčka zamiriše na beogradskom bulevaru: Restoran “Meze” – gde čula dožive ekstazu

Bili smo na gastro – odiseji. Putovanju kroz dubine svih čula u neverovatnom hedostiničkom raju, gde se domaćini trude da sve bude pristupačno svima koji žele avanturu punu ukusa i uživanja.

Da bi na vašim nepcima nestašno zaigralo maslinovo ulje sa Krita, organsko i napravljeno od probranih plodova, a na jeziku otopio savršeni graviera sir, više ne morate da čekate letnje odmore i putujete u Grčku. Sada se provozate do Novog Beograda i na širokom bulevaru Maršala Tolbuhina zakoračite u plavo-beli svet Soluna i jednog od omiljenih grčkih restorana “Meze”.

Recimo da sam se pored Dunava vozila bez nekih preterano velikih očekivanja. Malo fete, malo maslinovog ulja, malo paprike, neki morski plod, brojala sam kalorije. Sigurno korektno, ali sa mnogo origana. Tražiću da smanje. Ne volim origano.

A šta me je dočekalo? Uh, prvo neprijatelj svake dijete i nerazdvojan drug hedoniste, miris tek ispečenog hleba koji omamljuje. Dočekao me je i Dimitrios. Ljubazni domaćin širokog osmeha i sam oduševljen pravcem u kojem je otišla ideja o malom, porodičnom restoranu u srcu Novog Beograda.

“Kako je divan hleb” – konstatujem.

“Ne možete ga jesti tek tako” – dodaje Dimitrios i spušta činijice sa namazima. “Pasta od maslina” – svečano je predstavlja, znate da su Krićani ljudi koji su u proseku među najdugovečnijima na planeti? To je zbog ovih maslina i hladno ceđenog ulja koji se pravi od njih.

Kapituliram onog trenutka kada mi iznose autentični grčki czacziki njihovu verziju urnebesa. Ovo uživanje ne trpi kočnice – razmišljam, ne sa ovim savršenim balansom prave fete i paprike.

Kako ste uopšte došli na ideju da otvorite restoran u Beogradu? – Pitam Dimitriosa kroz zalogaje zalivene Vinsanto vinom, rajskim nektarom sa Santorinija.

“Ovo je restoran koji je samo nastavak lanca koji je već etabliran i vrlo posećen u Grčkoj. Sve je počelo sa malim, porodičnim restoranom u Solunu, a onda su poseta i potražnja jednostavno nametnuli širenje. U Solunu nas je posećivalo mnogo Srba. Turisti, oni koji su samo u prolazu, poslovni ljudi, ali i slavni sportisti, košarkaši… Tu smo negde shvatili da je to ustvari ista energija, sličan ukus, temperament. I odlučili smo da sledeći restoran otvorimo u Beogradu. Zato, evo nas tu, ali sve je autentično i isto kao i u svim ostalim koje nose ime “Meze”. Od atmosfere, do hrane, ponude vina, pripreme obroka.

Cij nam nije bio profit, već brend. Napravili smo strategiju takvu da možemo da opstanemo, a u isto vreme u našem restoranu ugostimo i poslovne ljude, ali i studente, bake sa unucima, ali i čitave porodice. Da svako može da priušti sebi uživanje u autentičnoj grčkoj kuhinji i nesvakidašnjem ambijentu, a da to ne bude preskupo i moguće samo za nekolicinu.

Uspeh kom težimo? Pa da svako ko dođe jednom, ponovo poželi da bude naš gost. Da priča o usluzi, udobnosti, kvalitetu hrane i pristupačnosti odjekne i da nas po tome prepoznaju i pamte. Mi smo jednostavni ljudi, sa jednostavnom poslovnom filozofijom. Želimo da kvalitet koji pružamo bude dostupan svakom.

Uz zvuke tradicionalne grčke muzike, upustila sam se u degustaciju orzo paste sa dagnjama, gamborima, lignjama i hobotnicom, začinjenu mirođijom, peršunom, komoračem, belim vinom i maslinovim uljem.

Dimitrios je ipak insistirao da probam Paidakia arnisiu, jagnjeći kotlet začinjen svežim limunom i serviran sa hrskavim krompirima. Jednostavno, nisam mogla da se oduprem, ali ostalo je ipak, nekog minornog prostora za ono čemu niko ne može da odoli, baklavama, definitivno najboljim koje sam ikada probala

Ostalo je još toliko toga, a prosto teško je ne probati sve…

“Jedino, buzuki i lomljenje tanjira ne dozvoljavamo, za to ćemo otvoriti poseban lokal da imate gde da potrošite kalorije – dobacuje Dimitrios dok odlazim. Vratiću se, to je sada i definitivno.

b92

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

eighteen − 14 =