Pisac Džon Alan Li tvrdi da postoje tri osnovna tipa “delovanja” u vezi – Eros, Ludus i Storge. Moguće su i kombinacije od kojih nastaju sekundarni stilovi u ljubavi – Pragma, Agape i Manija.
AKO je, kako je zapisao pisac Bela Hamvaš, ljubav koren svakog zanosa, da li ćemo svi na isti način “poleteti” u visine kada se zaljubimo? Ili svako od nas ima svoju meru i oblik najuzvišenijeg osećanja na svetu? Kanadski pisac Džon Alan Li istraživao je psihološke i sociološke aspekte ljubavi i seksualnosti, da bi saznanja do kojih je došao sažeo u knjigu “Ljubavni stilovi”. Njegova ideja je bila jednostavna – želeo je da nam približi način ponašanja zaljubljenih “glava” kako bi svako od nas prepoznao sebe i otkrio zašto baš tako deluje kada zavoli.
– Ovde ne treba neoprezno zaključiti kako je njihov broj konačan, kao što je slučaj sa horoskopskim znacima – kaže Pavlica. – Li polazi od ideje da takvih stilova ima neograničeno mnogo, jer od svega nekoliko bazičnih možemo da izvedemo mnoštvo njihovih kombinacija. Razumevajući karakteristike različitih stilova, možemo da zaključimo kojoj specifičnoj kombinaciji sami pripadamo. A, isto to možemo da sprovedemo i u slučaju partnera.
Sagovornica “Života plus” objašnjava da ako se time rukovodimo, postaje nam jasnije šta emitujemo svojim ljubavnim ponašanjem, sa kakvim očekivanjima ulazimo u partnerski odnos i kakva su, s druge strane, očekivanja i potrebe dečka/devojke.
– Razumevajući svoju i istovremeno se stavljajući u poziciju partnera, možemo da dobijemo korisne ideje kako da izbegnemo tipične “nagazne mine” u odnosu, kao i na koji način veza treba da se razvija i menja – tvrdi psiholog.
POTRAGA ZA SAVRŠENIM PARTNEROM
Koliko ima bazičnih boja na svetu, toliko je i osnovnih ljubavnih stilova – insistira Džon Alan Li. Njegova metafora ljubavi je trobojna, pa priznavajuću samo crvenu, žutu i plavu boju, prepoznaje isto toliko primarnih ljubavnih stilova – Eros, Ludus i Storge. Kombinovanja su, naravno, moguća.
– Kao što se sve ostale boje dobijaju kombinacijom tri osnovne, tako su i sve druge vrste ljubavi izvedene od tri primarne. Zato te novonastale kombinacije Li i naziva sekundarnim ljubavima, baš kao što su i narandžasta i zelena sekundarne. Postoje čak i ljubavi trećeg reda, poput tercijarnih boja, kao što je smeđa – objašnjava Pavlica.
Ukoliko težite za savršenim partnerom ili vam je blizak pojam ljubavi na prvi pogled, trebalo bi da se vaše ponašanje u vezi podvodi pod – Eros.
– Ovakva ljubav, čijem su imenu kumovali stari Grci, bazirana je na idealu lepote. Težnja za savršenstvom je dominantna. Ali, što je tačnije određena predstava idealnog ljubavnika, time je manja verovatnoća da će osoba pronaći zadovoljavajućeg partnera. Čak i neznatna fizička mana partnera erotskog ljubavnika može da podstakne da prekine vezu. Ovaj tip je, zbog učestalosti promašaja u erotskoj ljubavi, navikao kako da stavi tačku na odnos, a da se pritom niko psihički ne slomi. On nastavlja potragu u nadi da će jednog dana pronaći idealnu lepotu – tumači psiholog i dodaje da pripadnici Erosa često sa svojim bivšima ostaju prisni prijatelji.
OD IGRE DO ŽELjE ZA DOMOM
Igrate li se u ljubavi? Volite li da istražujete? Važno vam je da vam uvek bude zabavno? Ježite se i na pomisao da je svaki dan isti? Ponašate se čak i detinjasto, jer je to način da zadržite svoju slobodu u vezi? Ako je tako, onda ste “pripadnik” Ludusa.
– Latinska reč za igru služi da se opiše ljubav koja je više igrarija nego zbilja. Ludični ljubavnici svoje osećaje ne shvataju suviše ozbiljno, oni ne žele da budu zavisni od voljene osobe, niti da se suviše vežu za nju. Ali, oni tvrde da pretvaranje ljubavi u igri nipošto ne umanjuje njenu vrednost. Štaviše, oni su uverenja da ljubav kao takva treba da bude isključivo zabavna. Kad partner prestane da bude zanimljiv ili zabavan, igra se prekida i traži se neko prikladniji. Iz ovih razloga oni najčešće ne nameravaju da se smire, odnosno ožene ili udaju. Smatraju da je svako lako zamenjiv, pa su njihovi odnosi najčešće površni, budući da nemaju kapacitet da se užive u partnerove osećaje – objašnjava sagovornica.
Ukoliko se ne prepoznajete ni u ovom stilu, onda ste možda na trećem polu – pripadate krugu zvanom Storge. Stari Grci su koristili ovu reč da bi opisali prirodne osećaje koji se rađaju između braće i sestara ili prijatelja iz detinjstva. Li je na tom temelju objasnio treći, osećajni i odani stil ljubavi.
– Ovde nema uzbuđenja, a često ni značajnih događaja, pa je takva priča vrlo retko tema neke drame ili ljubavnog romana. U pitanju je jedna vrsta trezvene ljubavi. Storge je drugarski oblik veze, a cilj joj je brak, dom i deca. Ali ne u onom proračunatom smislu, već u domenu prijatnog, toplog ognjišta. Ovaj stil se sporije razvija u odnosu na prethodna dva, ljubav se rađa postepeno, a polni odnos postaje važan tek kada se partneri prisnije upoznaju – objašnjava sagovornica.
A, kada govori o sekundarnim ljubavnim stilovima, Li spominje Maniju, Agape i Pragmu. Prva reč je izraz za opsednutost bezumnom ljubavlju i ljubomorom.
– Život maničnog ljubavnika je i danju i noću usmeren na voljenu osobu. I najmanja hladnoća ili ravnodušnost postaje za njega izvor strepnje i gorčine. Njegova potreba za pažnjom i odanošću je zaista nezasita – tumači psiholog.
S druge strane, Agape je sinonim za plemenitu, nesebičnu, odgovornu ljubav. Najveći dar takvog ljubavnika sastoji se u tome da se potpuno povuče iz života voljene osobe i dopusti joj da voli nekog drugog i bude voljena.
Ako ste uvek u potrazi za prikladnim partnerom, sa kojim ćete se lepo slagati i međusobno zadovoljavati osnovne i praktične potrebe, onda ste – Pragma.
– Pragmatični ljubavnik ima jasnu predstavu o partneru, ali ona retko obuhvata i njegov fizički izgled. Umesto toga on ima na umu karakterna svojstva, zvanje, društveni položaj i prihode – objašnjava sagovornica.
NEMA MANjE VREDNIH
IAKO insistira na razlikovanju primarnih i sekundarnih stilova, Džon Alan Li ne smatra da su drugi manje vredni od prvih.
– Kao što narandžasto nije manje važno od crvenog, tako ni među tipovima ljubavi nijedan nije vredniji od ostalih. Svaki ima svoju veličinu i ne treba je umanjivati – kaže sagovornica “Života plus”.
SVAKA OSOBA JE BOJA ZA SEBE
DA BI se razlučile suptilne nijanse među različitim stilovima u ljubavi, potrebno je, kaže Pavlica, “oštro oko” i dugotrajna praksa.
– Većina ljudi će pokazivati ponešto od odlika svakog tipa, pa treba voditi računa o dominantnim. Stilove ne treba posmatrati kao gotove, fiksirane kategorije, već kao dimenzije na kojima treba locirati svaku konkretnu osobu. Svaka osoba je boja za sebe, tačnije određena nijansa neke boje. Da bi ljubavni odnos bio funkcionalan, potrebno je da su “boje” partnera međusobno usaglašene ili komplementarne. Ipak, treba izbeći fatalizam. Ako neki stilovi na prvu loptu ne deluju harmonično, to ne znači da od takvog odnosa treba odmah odustati. Oni nam služe za bolje razumevanje partnera i predviđanje njegovog ponašanja, a nisu tu da nas trajno obeleže i obeshrabre – objašnjava psiholog.
