KOJI SRPSKI PISCI SE NAJVIŠE ČITAJU U RUSIJI?

„Moskovski dom knjige“ proslavio je prošle nedelje jubilej. Otvoren je pre tačno pola veka. To je bila najveća knjižara u Sovjetskom Savezu, a taj status je sačuvala i u savremenoj Rusiji.

Danas se tu prodaje više od 210.000 knjiga. Mogu se kupiti dela ruskih klasika i savremenih pisaca, ali i raritetni primerci knjiga, čije cene dostižu vrtoglave cifre. Ovde se mogu nabaviti knjige ruskih velikana — Dostojevskog, Tolstoja, Gogolja, Puškina, Čehova, Majakovskog, Gorkog, Jesenjina, Nabokova, Bulgakova, Cvetajeve, Solženjicina i mnogih drugih, ali i dela pisaca iz celog sveta.

Na policama glavne ruske knjižare mogu se naći i knjige srpskih autora, a interesovanje Rusa za njih je — ogromno.

„Ruska publika i ’Moskovski dom knjige‘ su oduvek bili zainteresovani za autore evropske kulture, uključujući i srpske — Milorada Pavića, Emira Kusturicu, Gorana Petrovića… Ti autori ne samo da su predstavljeni u našim knjižarama, već za njihovim knjigama vlada i veliko interesovanje. Ako pogledamo rezultate prodaje za 2016. godinu, možemo reći da je prodaja knjiga srpskih autora čak dva puta porasla. Takođe najprodavanija knjiga je od Milorada Pavića ’Hazarski rečnik‘, roman-leksikon u 100.000, muška verzija. Ona je na primer, objavljena u skupljem izdanju, ali zbog toga nije izgubila na popularnosti.

Jedna od najskupljih ruskih knjiga je „Istorija i spomenici vizantijskog emajla: Iz zbirke A. V. Zvenigorodskog“, koju je napisao vizantolog i istoričar umetnosti Nikodim Kondakov. Knjiga je štampana 1892. godine, u luksuznom je povezu od šagrin kože i sa zlatnim obodima. Kažu da ona danas košta kao stan u Podmoskovlju.

Inače, za 50 godina postojanja ta knjižara je postala prava kulturna platforma koja okuplja poznate pisce, pesnike, umetnike, kulturne radnike i uopšte moskovsku inteligenciju. U najčuveniju moskovsku knjižaru redovno dolaze i političari, naučnici, psiholozi, sportisti, glumci, muzičari i režiseri.

Jevgenij Jevtušenko je ovde čitao stihove do kasno u noć. Čekalo se satima u redu za autogram Paula Koelja, a čak je i režiser Lik Beson ovde potpisivao svoje knjige

 

Navraćali su i predsednici raznih zemalja. Lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov i nekadašnji gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov dolazili su ovde na promociju svake svoje knjige. Jeljcin je dolazio zajedno sa suprugom Nainom. Bil i Hilari Klinton su nenajavljeno navratili devedesetih godina prošlog veka. Priča se da je tadašnji američki predsednik u toj knjižari pazario ikonu.

I danas u „Dom knjiga“ dolaze državnici i zvaničnici raznih zemalja. Bivša prva dama Rusije Ljudmila Putin svakog meseca ovde kupuje knjige iz filozofije i sociologije.

Glavna ruska knjižara je smeštena u centru Moskve. Ima dva sprata, površine 5.032 kvadratna metra, a veći deo — 3.600 kvadrata — čini prodajni prostor.

Inače, „Dom knjige“ je otvoren 25. septembra 1967, a oko tri decenije kasnije, tačnije 1998. godine ušao je u sastav lanca knjižara „Moskovski dom knjige“. Ipak, toj radnji na Novom Arbatu dato je posebno mesto – postala je centralna prodavnica tog lanca.

Danas u okviru „Moskovskog doma knjige“ u glavnom gradu Rusije radi više od 40 knjižara. Tu se prodaju knjige svih žanrova, a organizuju se i festivali knjiga, dobrotvorne akcije, poetske, filmske i muzičke večeri…

Za rad u glavnoj moskovskoj knjižari tradicionalno se uzimaju najbolji bibliotekari i trgovci knjigama. U knjižari na Novom Arbatu i danas radi nekoliko ljudi koji su je otvorili pre pola veka.

Stariji prodavci se sećaju kako su se nekada, od rane zore, pred ovom radnjom stvarali ogromni redovi, a kada se vrata otvore gomila ljudi trčala je uz stepenice i nestrpljivo čekala da se domogne najnovijih izdanja. Bilo je i slučajeva da su ljudi u tom stampedu padali i povređivali se.

Poseta toj knjižari bila je i obavezni program turističkih ekskurzija — turiste su dovozili u autobusima, odmah posle posete Kremlju.

Slika se ni danas nije mnogo promenila — „Moskovski dom knjige“ godišnje poseti više od sedam miliona ljudi, a samo kroz knjižaru na Arbatu dnevno prođe tri do pet hiljada ljudi. Doduše, u okviru „Moskovskog doma knjige“ danas radi i internet-knjižara, pa mnogi čitaoci do svojih omiljenih naslova dolaze „kupovinom iz fotelje“.

Bez obzira na dosadašnje uspehe, „Moskovski dom knjiga“ nastavlja da razvija i privlači čitaoce, ne samo velikim izborom knjiga, već i svojim kulturnim i obrazovnim projektima, susretima sa piscima, kritičarima, glumcima i režiserima, a takođe i da čuva status jedne od najvećih knjižara u Evropi.

 

Izvor:Sputnik

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

thirteen − 9 =