Riba i morski plodovi postaju sve češća alternativa mesu, a razlog leži u izuzetnom sastavu ribe.
Riba i morski plodovi i njihov dah morskog povetarca često su povezani s prijatnim emocijama leta. Dobro je što svežu ili zamrznutu hranu iz mora možemo naći tokom cele godine u trgovačkim lancima, podrazumeva se da tek ulovljena i spremljena pastrmka, školjke ili lignje sa malo belog luka, limuna i peršuna ipak nemaju konkurenciju po pitanju arome i ukusa.
Hiljadama godina riba i plodovi mora su važan deo ljudske ishrane. Riba se lovi i jede još iz doba praistorije, a najstarija beleška o ribi kao hrani homo sapijensa stara je više od 380.000 godina. Ribu su izuzetno cenili Egipćani, Kinezi, Rimljani. Tako je, recimo, naklonost starih Kineza prema ribi dokumentovana najstarijim ribljim receptom – mariniranom i začinjenom šaranom – koji potiče iz 1.300 godine p. n. e.
U novijoj istoriji, posebno u zapadnim civilizacijama, riba je, u odnosu na meso, dugo vremena bila zapostavljana. Ipak, tokom poslednjih decenija riba i morski plodovi postaju sve češća alternativa mesu, a razlog leži u izuzetnom sastavu ribe, koji je, s nutricionističkog gledišta, čini jednom od najpoželjnijih namirnica na trpezi.
Od glave do repa
Riba predstavlja glavni prehrambeni izvor blagotvornih omega-3 masnih kiselina i nutrijenata kao što su vitamin D i selen. Bogata je i proteinima visoke biološke vrednosti, odnosno sadrži sve
Belančevine iz ribe su lakše probavljive i bolje iskoristive od onih iz mesa i mleka. Naime, zbog visokog sadržaja vezivnog tkiva i same prirode belančevina, mala je verovatnoća da će vam porcija ribe izazvati osećaj težine u želucu.
Nutritivnoj vrednosti doprinose vitamini B3, B6 i B12, vitamin A i minerali gvožđe, cink, kalijum i fosfor. Pored toga, riblje meso je jedan od najboljih prirodnih izvora joda, minerala neophodnog u sintezi hormona štitnjače. Sitna plava riba riba koja se priprema i jede sa kostima ima dodatni nutricionistički adut, a to je posebno visok udeo kalcijuma.
Veliki broj istraživanja pokazuje da su ljudi u čijoj ishrani riba zauzima važno mesto (poput mediteranske ishrane) dugovečni. Osobe koje redovno konzumiraju ribu mogu da smanje rizik od moždanog udara, depresije i mnogih drugih hroničnih degenerativnih bolesti, kao i slabljenja moždanih funkcija povezanih sa starošću. Ipak, unos omega-3 masnih kiselina najviše čuva zdravlje srca i krvnih sudova.
Stručnjaci otkrivaju da su najzdravije one vrste ribe u kojima se nalazi najveća količina dragocenih omega-3 masnih kiselina, a to su haringa, tunjevina, skuša, crni bakalar, list, losos i grgeč. I mada ne možemo da se pohvalimo redovnim konzumiranjem ribe, trebalo bi je jesti barem dva puta nedeljno, i to po 170 grama po obroku, preporučuju stručnjaci.
Morski plodovi
Čitavu paletu morskih plodova koje koristimo kao hranu možemo da podelimo na dve velike grupe – mekušci i rakovi. U grupu mekušaca spadaju ostrige, školjke, lignje, hobotnice i sipe. Za jedan deo njih karakteristično je što se hrane filtrirajući vodu. U grupu rakova spadaju sve vrste rakova i kraba, jastoga, škampi i slično.
Istraživanja pokazuju da morski plodovi smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti, cink u račićima i lignjama, kao i njihov bogat sadržaj vitamina B12 je važan za cirkulaciju i održavanje nervnog sistema, dok vitamin B2, koga ima u obilju u hobotnicama, pomaže našem vidu.Osim što su neverovatno ukusni i smatraju se delikatesima, morski plodovi su izuzetno korisna i kompletna hrana. Svi oni su veoma važan izvor nezamenljivih omega-3 nezasićenih masnih kiselina, vitamina A, D, E i svih iz grupe B. Među mineralima najzastupljeniji su kalcijum i jod, u svima od njih, dok fosfora i gvožđa ima u većim dozama u rakovima, kalijuma u lignjama, a kobalta u jastozima, školjkama i ostrigama.
Plodovi iz morskih dubina pripremaju se dosta brzo i lako, sa dodatkom tek nekoliko začina – dovoljno je da ih skuvate, propržite ili izdinstate i začinite limunom, belim lukom i prešunom, na primer. Kuvanje škampa, jastoga i drugih morskih specijaliteta na pari čini ih sočnim, a meso će pritom sačuvati sve korisne sastojke.
Jedan savet za pripremanje ovih plodova mora kaže da možete da ublažite tešku aromu mora ako dodate 2-3 kašike votke ili belog vina tokom pripreme.
Zapamtite da lignje ne treba da se kuvaju na temperaturi iznad 80 stepeni, dovoljno je da jednostavno odstoje u vreloj vodi 5-6 minuta. Ako kojim slučajem spremate sipu, najbolje je da je prvo marinirate u sojinom i limunovom soku, nakon što ste prethodno očistili stomak i kost na leđima.
Pri serviranju i konzumaciji morskih plodova verovatno samo neke vrste račića mogu da zadaju blage teškoće. Ako vam serviraju celog raka, bolje je da koristite i specijalnu štipaljku i manju trozubu viljuškicu koja obavezno ide uz pribor.
