LUBENICA I DINjA – POVRĆE KOJE HLADI I SLADI

Lubenica i dinja su jedan od omiljenih vesnika leta. U toplim letnjim danima ne postoji bolje osveženje od kriške lubenice ili dinje. Iako po slatkoći i zato što se koriste za voćne salate, mnogi svrstavaju i dinje i lubenice u voće, botaničari,s obzirom da su ovo jednogodišnje biljke, ih svrstavaju u povrće.Na Beogradskim pijacama u ponudi su sve sorte koje se gaje u Srbiji. Osim što sadrže vitamine i minerale koji su nam potrebni tokom letnjih vrućina, lubenica i dinja imaju i visok procenat vode tako da nas njihovo konzumiranje štititi i od dehidratacije.

Rashlađena lubenica ili dinja je pravi letnji slatkiš, ali način na koji ih servirate učiniće da uživate svim čulima. Najčešće ih sečemo na komadiće i trougliće, ali postoji mnogo zanimljivih načina kako da poslužite lubenicu ili dinju i da bude još primamljivija. Za to vam nisu potrebni nikakve posebne veštine, dovoljna je dobra volja i malo kreativnosti. Uživajte u slatkim okusima koje ovo povrće pruža i uživajte u zanimljivostima koje smo pripremili za Vas o ovom predivnom povrću!

Zanimljive činjenice o lubenicama i dinjama

  • Najveća lubenica ikada uzgojena imala je 122 kilograma! Ovaj rekord je postavljen 2005. godine na velikom takmičenju lubenica Hope Arkansas.
  • Postoji više od 1.200 sorti lubenica (u 96 zemalja) koje se uzgajaju širom sveta.
  • Mislili ste da je paradajz najbogatiji likopenom? Možda ne. Lubenica sadrži 40% više likopena od sirovog paradajza.
  • Evropa. Dinje su se počele pojavljivati na evropskim stolovima krajem 15. veka. Istoričari veruju da su uvedeni preko Italije i da je seme dinja stiglo iz Jermenije, a posađeno u gradu Kantalupe blizu Rima. Iz Italije dinje su nastavile put i proširile se u zapadnu Evropu.
  • Smrzavanje. Zbog visokog sadržaja vode ne preporučuje se duboko zamrzavanje ni dinja ni lubenica, jer će prilikom odmrzavanja izgubiti teksturu. Naravno, postoji izuzetak od ovog pravila: smrznuti komadi dinje odličan su dodatak smootijima!
  • Dinje pripadaju porodici tikvica koja takođe uključuje tikve i krastavce. Tikve rastu na vinovoj lozi i moraju se podupirati stabljikama ili rešetkama.
  • Vitamini. Da li ste znali da su sve vrste dinja bogate vitaminima A i C? Dinje su takođe bogate mineralima poput kalijuma, gvožđa, kalcijuma i magnezijuma. Jedna šolja (177 g) dinja sadrži ogromnih 108% preporučene dnevne vrednosti vitamina C.
  • Jedna šolja (154 grama) lubenice sadrži i mnoge druge hranljive materije, uključujući ove vitamine i minerale:
    Vitamin C: 21%
    Vitamin A: 18%
    Kalijum: 5%
    Magnezijum: 4%
    •Vitamini B1, B5 i B6: 3%
    Lubenica je takođe bogata karotenoidima, uključujući beta-karoten i likopen. Osim toga, ima citrulin, važnu aminokiselinu.

Iskoristite sve čari leta, snabdevajte se na Beogradskim pijacama na kojima je izbor bostana i dinja najveći i gde svakodnevno možete izabrati najlepše, tek ubrane lubenice ili dinje ali drugo sezonsko voće i povrće koje svakog jutra donose proizvođači iz svih krajeva Srbije.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

3 + nineteen =