Ministarka pravde Nela Kuburović izrazila je očekivanje da se će predlog zakona o poreklu imovine tokom proleća naći u skupštinskoj proceduri, istakavši da je pitanje opšteg interesa da utvrdi da li je nečija imovina stečena legalno ili iz neznezakoitih prihoda.
– Suština je da se ovaj zakon odnosi na sve, kako se odnosi na mene, tako se odnosi i na druge. Nisu uključeni damo funkcioneri. Onaj ko nije sticao imovinu na zakonit način svakako treba da se plaši, kao i onaj ko ne može da dokaže kako je sticao imovinu – navela je Kuburović za Pink.
Ukazala je da ovaj zakon ima kazneni karakter u smislu izuzetno visoke poreske stope. Kuburović je napomenula da je nacrt zakona po poreklu imovine od petka na javnoj raspravi.
– Ako imate mogućnost da za nešto što nije stečeno zakonito oporezujete to lice sa 75 procenata vrednosti utvrđene imovine, verujem da se ta osoba u budućnosti neće opredeliti na takve korake, tako da smatram da na ovaj način delujemo i antikoruptivno – rekla je ministarka.
Kuburović je rekla da zakon ne predviđa nikakve olakšice i da će biti isti prema svim građanima.
– Ovaj zakon treba da bude kaznenog karaktera, niko nije izuzet. Ako se pozivate na članove porodice, i njihova imovina će biti preispitana ukoliko ukazuje na sumnju da imovina nije stečena na zakonit način – rekla je Kuburović i dodala:
– Dugo se radilo na njemu, bilo je potrebno da se stenzu i određeni preduslovi kako bi imali nacrt zakona koji može da se primeni u praksi. Zajedno sa Ministarstvom finansija smo uradili predlog zakona koji smatramo da je primenjiv i da može da da rezultate. Čekamo da se završi javna rasprava, da damo svima mogućnost da se izjasne da kažu šta je dobro, a šta ne, da nam ponude možda bolja i kvalitetnija rešenja.
Odgovarajući na primendbe da je Zakonom o poreskom postupku koji je donet 2003. godine već predviđeno unakresno ispitivanje imovine, Kuburović je navela da se to pominje samo u jednom članu za koji nisu izrađeni podzakonski akti, kao i da se odnosi samo na neprijavljenu imovinu.
– Razlika između nezakonite i neprijavljene imovine je mnogo veća. Nezakonita imovina obuhvata i neprijavljenu imovinu. Bitno je da se mi fokusiramo na imovinu čije poreklo ne možete da dokažete, a za koju se pretpostavlja da je stečena kriminalnim radnjama. To je mnogo širi pojam nego što postojeći zakon predviđa. Uostalom, ovaj zakon postoji 15 godina, primenjivao se u svega tri do četiri slučaja, a rezultati nam nisu poznati. Nisu doneti podzakonski akti koji bi omogućili primenu, a to samo pokazuje da nije bilo političke volje da se primeni – rekla je Kuburović i ocenila da je to zamajavanje javnosti – mrtvo slovo na papiru bez primene i rezultata.
– Sa ovim zakonom preistpitujemo celokupnu imovinu, razliku stvarne imovine i onoga što je poreski obveznik prijavio. Ako postoji razlika na teretu fizičkog lica je da dokaže kako je tu imovinu stekao – objasnila je ministarka.
Kuburović je istakla da će političari koji su prilikom ulaska u politiku naveli da nemaju ništa, a po izlasku iz politike da imaju dobit od 500 miliona evra, morati da dokažu kako su to stekli.
– Poreska uprava na osnovu procene rizika treba da kaže ko će se preispitivati u toku jedna kalendarske godin, a moraće da postupa i po prijavama građana – dodala je ministarka, ukazavši da se ovakvi zakoni primenuju u mnogim zemljama poput Slovenije i Holandije.
Dodala je da u skaldu sa Ustavom postoji mogućnost da pojedine odredbe budu retroaktivne, te da nije tačno da je to neustavno.
– Verujem da je pitanje opšteg interesa da utvrdi da je nečija imovina stečena legalno ili iz neznezakoitih prihoda – naglasila je Kuburović.
