Naučnici odabarali 10 najznačajnijih naučnih priča u 2023. godini

Naučnici su napravili svoj izbor 10 najvećih postignuća tokom 2023.godine, a ona idu od uvida u naše ljudsko poreklo i otkrića na Mesecu, do procvata veštačke inteligencije i prevencije novih posledica globalnog zagrevanja, prenosi Gardijan.

Dok su zapadni milijarderi slali rakete u svemir koje su često propadale, indijski naučnici su 2023. ostvarili istorijski uspeh s misijom Čandrajana-3, koja je prva stigla blizu južnog pola Meseca, područja bogatog potencijalnim rezervoarima smrznute vode.

Lansirana u julu, za 75 milona dolara, ova misija je pokazala da je Indija značajan igrač u svemirskim istraživanjima s troškovima znatno nižim od drugih zemalja, naglašava Hali Gomez profesorka astrofizike na Univerzitetu u Kardifu.

Ona je navela da je u istom mesecu Kina takođe postigla napredak lansiranjem Džućijue-2, prve rakete na svetu koja koristi tečni metan sa kiseonikom kao pogonsko gorivo za uspešno letenje u orbitu, označavajući veliki proboj u najsavremenijoj tehnologiji kojom su ranije dominirali američki Spejseks i Blu oridžin. 

Protekla godina označava prekretnicu u tehnologiji, s veštačkom inteligencijom (AI) koji postaje “mejnstrim”, posebno zahvaljujući softveru poput Četa dži-pi-ti, i sličnim velikim jezičnim modelima, smatra Majkl Vuldridž profesor informatike na Univerzitetu Oksford. Ovi AI sistemi, koji su postali viralni u 2023. nakon objave krajem 2022., impresionirali su korisnike svojim naprednim kvalitetom i širokim znanjem. 

Usprkos početnoj potcenjenosti tehnološke industrije, Čet dži-pi-ti je postao lider na tržištu generativne AI tehnologije, naveo je Vuldridž. U martu 2023. godine dve maturantkinje iz Nju Orleansa saopštile su da su korišćenjem trigonometrije dokazali Pitagorinu teoremu, za koju su akademici dva milenijuma smatrali da je nemoguća, a to je kao svoju značajnu naučnu priču izdvojio Nira Čemberlen predsednik Matematičkog udruženja i gostujući profesor na Univerzitetu Lafboro. 

Kalcea Džonson i Ne’Kia Džekson, učenice Akademije Svete Marije, održale su prezentaciju svojih otkrića na polugodišnjem sastanku Američkog matematičkog društva u Džordžiji. Njihov doprinos je značajan jer je 1940. godine bilo tvrdnji da Pitagorina teorema ne može biti dokazana trigonometrijskim metodama. 

Ovaj rad ne samo da pokazuje kreativnost i matematičku veštinu, već i opovrgava predrasude o matematičkim sposobnostima devojaka, koje su se prethodno dovodile u pitanje, smatra Čemberlen. Adam Raderford, pisac, televizijski voditelj i predavač genetike na Univerzitetu u Londonu izdvojio je kao značajno naučno postignuće u 2023.godini nedavnu studiju Sare Tiškof koja je otkrila tragove DNK neandertalaca u modernim Afrikancima. 

Homo sapiens, ljudska vrsta, poreklom je iz Afrike, gde se većina naše evolucije dogodila tokom poslednjih pola miliona godina. Naseljavanje ostatka sveta započelo je kada je mali broj ljudi napustio Afriku u poslednjih 100.000 godina, a tradicionalno, naše razumevanje ljudskog migracijskog puta zasnovano je na fosilima. Studija ove naučnice sa Univerzieta Pensilvanija, koja se usmerila na analizu DNK, sugeriše da je Homo sapiens napuštao Afriku nekoliko puta, počevši pre 250.000 godina, što je ranije nego što se prethodno mislilo. 
b92

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

19 − 17 =