Lekari Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” prvi u regionu izveli ovu operaciju. Pacijent star 43 godine dobio vreme da sačeka transplantaciju.
PRVO potpuno veštačko srce u ovom regionu ugrađeno je u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”! Zahvaljujući zahvatu koji je u subotu uradio tim lekara “Dedinja”, pacijent star 43 godine, sa izraženom slabošću srca, dobio je dragoceno vreme da sačeka odgovarajući organ i transplantaciju, a ovaj institut se svrstao u sam vrh svetskih ustanova koje se bave mehaničkom srčanom potporom. To je ogroman iskorak naše kardiohirurgije.
rvo potpuno veštačko srce ugradili su kardiohirurzi profesor dr Aleksandar Nikolić i dr Saša Borović, anesteziju je vodio dr Siniša Jagodić, a u timu su bila i dva kardiologa. Operacija je trajala gotovo pet sati. Svaki detalj je snimljen, i u petak će biti predstavljen javnosti.
– Ovo je veliki poduhvat našeg tima – kaže prof. Bojić. – Za ovaj zahvat naši lekari su specijalno edukovani u Nemačkoj, a ugradnjom prvog potpuno veštačkog srca u ovom regionu Institut “Dedinje” i Srbija uključili su se u zvaničnu prezentaciju svetskog proizvođača mehaničkog srca “Sunkardija”.
Od početaka rada na mehaničkom srcu, koje je bilo takvo da je pacijent s njim mogao samo da leži, mnogo šta se promenilo, i veštačko srce je sada neuporedivo više nalik prirodnom. Institut “Dedinje” ima još jedno u rezervi.
– Potpuno veštačko srce ima i leve i desne pretkomore i komore, zaliske, i graftove – objašnjava profesor Bojić. – Parcijalna to nemaju. Na “Dedinju” smo mi prvo parcijalno veštačko srce ugradili još 1995, a u Kliničkom centru Srbije je ugrađeno 2004. Na Svetog Nikolu ćemo ovde u Institutu, posle duge pauze, opet ugraditi parcijalno veštačko srce, a spremni smo da već sutra, ako se nađe organ, uradimo i transplantaciju srca. “Dedinje” je na ovim prostorima rodonačelnik tog programa, i kako čujemo, naš prvi pacijent, kojem smo presadili srce pre 20 godina, sprema se za ženidbu.
OŽIVLjAVANjEM programa transplantacije srca, “Dedinje” bi, uz ugradnju parcijalnog i potpuno mehaničkog organa, bilo u mogućnosti da svim mogućim metodama kojima savremena medicina danas raspolaže pomogne pacijentima za koje bez mehaničke potpore, a onda i organa donora, nema nade. I u svetu su retke ustanove u kojima se primenjuju sve tri ove metode.
