Ostrvo Povelja je u istoriji upotrebljavano kao mesto gde su proterivane žrtve kuge i duševni bolesnici, kao posebna vrsta karantina. Danas ga zovu i Ostrvo duhova, jer na njemu nema ni stanovnika ni posletilaca.
Povelja (Poveglia) je vekovima bila tužna strana Venecije. Ovo ostrvo nalazi se u laguni između Venecije i Lida u Italiji. Vekovima je bilo utočište, uporište, mesto progona i karantin za bolesne i umiruće. Prema pisanim podacima, još 421. godine Povelja je dočekala svoje prve stanovnike koji su pobegli od varvarskih osvajača koji su opustošili kopno.
Vremenom se populacija smanjivala, pa je ostrvo ostalo pusto. Dugo je bilo napušteno, sve do 1348. kad je Bubonska kuga stigla u Veneciju. Ostrvo je postalo karantin, mesto gde su bolesnici odlazili praktično da okončaju svoje živote. Tu je spaljeno oko 160.000 bolesnih ljudi kako bi se zaustavilo širenje bolesti. Mnogi od njih su gotovo živi spaljivani na lomačama. Bolest je polako napuštala Evropu, a ostrvo Povelja je ostalo zapisano u istoriji kao mesto progona i terora.
Nakon nekog vremena, Napoleon je iskoristio sablasne i bizarne legende vezane za ostrvo kako bi tamo čuvao zalihe baruta i oružja. U kasnim 1800-im, ostrvo je ponovo bilo uključeno u odbranu zdravlja. Ostrvo je bilo svojevrsni sanatorijum i azil za mentalno bolesne ljude iz tog područja. Azil je bio jako loše osmišljen i izgrađen i korišten je kao mesto progonstva, a ne rehabilitacije. Kruže glasine da je 1930-ih doktor tu izvodio čudne eksperimente na pacijentima, na kraju je i sam izgubio razum i bacio se sa visokog zvonika na tornju.
Do sredine 20. veka ustanova je pretvorena u gerijatrijski centar koji je zatvoren 1975. godine. Danas je celo ostrvo napušteno, meštanima i turistima su zabranjene posete, a ribarima ga takođe izbegavaju.
Ostrvo je zatvoreno za sve osim najhrabrije turiste koji se ili ušuljaju ili dobiju posebnu dozvolu za posetu. Uostalom, sve građevine na ostrvu su urušene ili potpuno srušene, pa se i zbog bezbednosti ne preporučuje boravak na njemu.
b92
