Nomofobija je jedna od više od 250 poznatih fobija, vrsta teskobe koje su najčešće rezultat nekog ličnog dramatičnog iskustva, objašnjava profesor psihologije Jurgen Margraf.
Taj dramatičan događaj uskladišten je u mozgu, i neki okidači mogu da izazovu i telesnu reakciju.
Bez obzira na to da li je reč gelotofobiji – strahu od ismevanja, ili oneirogmofobiji – strahu od “mokrih snova”, osoba koja pati od fobija to teško podnosi, a može i fizički da se razboli.
Fobija se klasifikuje kao bolest nakon što se ispuni nekoliko kriterijuma, kaže Margraf. Na primer, kada strah dostigne nepodnošljiv ili jedva podnošljiv nivo ili kada fobija narušava kvalitet života.
U tom slučaju osoba bi trebalo da potraži pomoć psihoterapeuta.
“Fobije se često leče kognitivno-bihevioralnom terapijom”, kaže Piter Falkaj, direktor Univerzitetske klinike za psihijatriju i psihoterapiju “Ludvig Maksimilijan”.
Terapeut će s pacijentom pokušati da stvori situaciju koja izaziva tjskobu i zatim je analizirati i pokazati moguća rešenja.
Terapija se obično kombinuje s odgovarajućom količinom antidepresiva, a vrsta fobije utiče na izbor terapije.
Neki ljudi fobiju uspeju da savladaju sami, ali ako autoterapija ne da rezultate, rad s iskusnim terapeutom najbolji je način da ovaj psihički poremećaj ne postane hroničan.
