Svetska zdravstvena organizacija definisala je stres na radnom mestu kao rezultat mešavine očekivanja i pritiska na osobu sa jedne strane, i znanja i mogućnosti, sa druge strane.
Ukoliko postoji konflikt na poslu, onda se stvaraju uslovi za neprijatan rad, kao i neprijateljski odnosi među zaposlenima, koji mogu da imaju negativne posledice kako na posao, tako i na privatni život. Sve to izaziva pojavu stresa.
Mađarski naučnik, endokrinolog Hans Selie, prvi je dokazao još 1925. godine kako prisustvo nečega, što je kasnije nazvao “stres”, utiče na ljudski organizam. Definisao je i genezu stresa kod pojedinca, pišu Novosti.
Po njemu, reakcija na stres teče kroz nekoliko faza:
U početnoj fazi javlja se uzbuna tela, što znači da se telo kreće u pravcu stresa, ubrzava se rad srca i krvni pritisak raste.
U narednoj fazi suočavanja sa stresom dolazi do porasta hormona kortizola u krvi, potom šećera i insulina, kao i oslobađanja masnih kiselina u cirkulaciju.
U trećoj fazi, zbog dugotrajnog odupiranja stresu dolazi do iscrpljivanja organizma, što se manifestuje hroničnim umorom, slabljenjem mentalne funkcije i potištenošću, kao i smanjenjem imuniteta.
Da ne bi došlo do ovih neželjenih reakcija organizma kao posledice stresa, potrebno je uskladiti osnovne parametre na poslu: jasna organizaciona struktura, jasan opis poslova, vođenje računa o poslovnom bontonu.
Treba izgraditi kulturu pozitivnog takmičenja i timske saradnje, osmisliti treninge za razvoj potencijala grupe, primenjivati etiku u radu i obuku za prevazilaženje konflikata. Takođe, valja i uspostaviti ravnotežu poslovnog i privatnog života.
Svetska zdravstvena organizacija je takođe definisala i zdravlje kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti.
