Brisel — Vreme je da se suočimo sa istinom da nikada nećemo biti u mogućnosti da zaustavimo migracije, poručio je evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos.
On je dodao da su one naša nova realnost i treba da osmislimo dugoročna rešenja radi unapređenja integracije i inkluzije.
Prema njegovim rečima, na današnji dan, Međunarodni dan migranata, više od 244 miliona ljudi živi van svoje države porekla.
“Ljudska mobilnost u porastu će obeležiti 21. vek. Ukoliko želimo da budemo spremni za to, moramo sada da počnemo da se pripremamo”, ističe Avramopulos u tekstu za portal “Politiko”.
Kako navodi, u poslednje dve godine, Evropa je bila primarno posvećena rešavanju neposrednih, hitnih slučajeva globalnih migracija i izbegličke krize i to je činila veoma uspešno.
Neregularan protok migranata opao je za 63 odsto. Više od 32.000 izbeglica je raspoređeno širom Evrope, više od 25.000 ljudi kojima je bila potrebna zaštita je raseljeno po kontinentu sa još 50.000 koje se tek očekuju u naredne dve godine. Na području Libije, u saradnji sa međunarodnim partnerima, pomoć su dobile hiljade migranata.
Naravno, kako navodi komesar, ostaje još mnogo toga da se uradi u Evropskoj uniji.
“Moramo da ispunjimo naša obećanja da ćemo da evakuišemo hiljade migranata iz Libije ili raseljavanjem ili uz pomoć dobrovoljnih povrataka u narednim mesecima. Takođe, moramo da unapredimo zakonske kanale za ekonomske migracije sa ambicioznijom Plavom kartom za visoko kvalifikovane radnike, i pilot-projekte za migraciju radne snage u ključnim trećim zemljama. Ali ne možemo da nastavimo sa ‘ad hok’ pristupom, razmišljajući i delujući samo sa kratkim rokovima na pameti. Kada je reč o migraciji, mi smo u tome na duge staze”, ukazuje on.
Nažalost, najnovija debata o migracijama, pod uticajem rastućeg nacionalizma, populizma i ksenofobije, ograničila je mogućnosti za uspostavljaju pametne i napredne politike migracije, kako na nacionalnom, tako i na evropskom nivou, objašnjava Avramopulos.
“Glupo je misliti da će migracije nestati ako neko započne oštru retoriku. Naivno je misliti da će naša društva ostati homogena i slobodna od migranata samo ako podignu ograde. Nije mudro misliti da će migracije ostati na jednoj strani Mediterana ako se samo pokaže solidarnost u finansijskom smislu”, navodi on.
Prema njegovim rečima, moramo da počnemo da budemo iskreni prema građanima koji su zabrinuti po pitanju toga kako ćemo se nositi sa migracijama.
“Možda ne možemo da zaustavimo migracije, ali možemo da budemo bolji, pametniji i proaktivniji u savladavanju ovog fenomena. Ipak, ne možemo to da postignemo ako ne prihvatimo promenu u našem stavu i narativu”, ističe evropski komesar.
Bilo je, kako navodi Avramopulos, nedavno debata o diverzitetu i inkluziji i kroz diskusije koje je inicirao “Politiko”, ali ni blizu dovoljno da se izazovu promene koje su našim društvima potrebne da budu spremne za realnost 21. veka.
Integracija i inkluzija možda zvuče kao luksuz kada je u središtu debate pronalaženje poštenog dogovora o reformama Dablinskog sporazuma, koji propisuje način na koji se prijave za azil obrađuju u EU, ali izostavljanje ovih dugoročnih razmatranja iz konverzacije bilo bi greška, navodi on.
“Na kraju, svi mi moramo da prihvatimo migracije, mobilnost i diverzitet kao novu normu i prilagodimo naše politike prema njoj. Jedini način da učinimo politike azila i migracija održivim u budućnosti jeste da prvo kolektivno promenimo način razmišljanja”, poručuje Avramopulos.
