Dugogodišnja zavisnost od alkoholnih pića jedan je od glavnih faktora rizika za razvoj svih vrsta demencije, naročito kada je rani razvoj te bolesti u pitanju, pokazuju rezultati istraživanja francuskih naučnika obavljeni u časopisu The Lancet Public Health.
Naučnici su proučavali više od 57.000 slučajeva pacijenata sa ranom pojavom demencije u Francuskoj i ustanovili da se više od polovine slučajeva odnosilo na osobe kojima su dijagnostifikovani alkoholizam ili neka druga bolest povezana sa preteranim konzumiranjem akohola.
Ustanovljeno je da su osobe obolele od bolesti koje su povezane sa zloupotrebom alkohola, imale tri puta veće izglede da obole od svih tipova demencije.
Alchajmer i ostali oblici demencije smatraju se preuranjenim kod osoba mlađih od 65 godina. Ranija istraživanja demencije nisu obuhvatala posledice alkohola po kognitivno zdravlje.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) pod dugogodišnjim alkoholizmom smatra konzumiranje više od 60 grama čistog alkohola dnevno za muškarce, što znači šest ili više žestokih alkoholnih pića, ili 40 grama dnevno kada su u pitanju žene.
Stalna apsorpcija velikih količina alkohola, posle nekog vremena, razvija toleranciju na njegove efekte. Toleranciju uzrokuje navikavanje ćelija centralnog nervnog sistema na alkohol. Fizička zavisnost, koja prati razvijanje tolerancije, je jaka, a svako ustezanje od alkohola dovodi do neželjenih efekata koji mogu rezultirati čak i smrću.
Naučnici su, za potrebe studije, analizirali rezultate istraživanja sprovedenih na milion odraslih Francuza, kojima je dijagnostifikovana demencija između 2008. i 2013. godine. Veza demencije sa konzumiranjem alkohola bila je statistički nepogrešiva i upućivala je na kognitivno propadanje.
“Veza između demencije i alkoholisanja rezultat je konzumiranja velikih količina alkohola, što za posledicu ima permanentna strukturalna i funkcionalna oštećenja mozga”, rekao je vođa istraživanja Majkl Švarcinger.
Zloupotreba alkohola povezana je i sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, moždanim udarom i srčanim zastojem. Sve navedeno povećava opasnost od vaskularne demencije, upozorava Švarcinger i dodaje da bi hronični alkoholizam trebalo prepoznati kao ogroman faktor rizika za razvoj svih vrsta demencije.
“Morali bismo javnosti da uputimo što više jasnih poruka o povezanosti bolesti demencije sa teškom zloupotrebom alkoholnih pića”, zaključuje on.
