Ovo je “spisak” osumnjičenih za smrt iranskog predsednika

Ebrahim Raisi, čiji se helikopter srušio na severozapadu Irana u nedelju, bio je i predsednik Irana i kandidat koji se bori da nasledi starijeg aktuelnog vladara zemlje, vrhovnog vođu Alija Hamneija.

Obe političke pozicije su imale povišen nivo rizika koji je otprilike uporediv sa onim kod putovanja avionom unutar Irana, gde je bezbednost vazduhoplovstva, ugrožena decenijskim sankcijama i lošeg održavanja, odnela živote skoro isto toliko visokih iranskih zvaničnika kao i njegov rat u senci sa Izraelom, koja se takođe nadvila nad Raisijevom prijavljenom smrću.

Uzrok nesreće u kojoj su poginuli i iranski ministar inostranih poslova Hosein Amirabdolahjan, guverner iranske provincije Istočni Azerbejdžan i drugi se istražuje.

Ali svako zvanično otkriće biće otvoreno za tumačenje, poput vatrometa koji je izbio na ulicama iznad Teherana u nedelju uveče: da li su oni slavili uoči praznika obeležavanja rođenja Reze, poznatog kao 8. Imam? Ili smrt Raisija, ozloglašenog tvrdolinijaškog predsednika?

Sumnje ima na pretek. Do pada je došlo dva meseca nakon što je Iran pokrenuo masivan napad raketama i dronovima na Izrael, uzvraćajući za izraelski vazdušni napad u kojem su 1. aprila ubijena dva visoka iranska generala u Siriji.

Prvobitni odgovor Izraela na direktan napad bez presedana na njegovu teritoriju bio je toliko prigušen da je kvalifikovati kao simbolično: gađanje protivvazdušne baterije koja čuva nuklearno postrojenje.

Za one koji su spremni da veruju da iza nesreće stoji Izrael, mesto incidenta podstiče spekulacije. Raisijev helikopter pao je u planinsku šumu blizu granice sa Azerbejdžanom, koji je najmanje prijateljski nastrojen od iranskih suseda – delom zato što održava odnose sa Izraelom i ima istoriju saradnje sa Mosadom.

Ali vreme je takođe bilo sumnjivo. Iranska država je saopštila da su napore da se locira mesto nesreće ometala magla, vetar i jaka kiša, i objavila je snimak spasilačkih ekipa koje jure kroz maglu.

Konačno, tu je unutrašnja politika Islamske Republike, notorno brutalna u najboljim vremenima, ali još više s obzirom na uporne glasine da je Hamnei, koji je vladao 35 godina, bolestan.

“Raisijeva smrt bi stvorila krizu sukcesije u Iranu”, rekao je Karim Sadžapur, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, za TIME u nedelju, dok su voditelji na državnoj televiziji obukli crno.

“On i Mojtaba Hamenei, sin 85-godišnjeg vrhovnog vođe, jedini su kandidati za nasledstvo o kojima se priča. U iranskoj konspirativnoj političkoj kulturi, malo ko će verovati da je Raisijeva smrt bila slučajna.

Raisi, 63, napredovao je u toj konspirativnoj kulturi. Ime njegove političke frakcije, Udruženje borbenih sveštenstva, nagoveštava njegovo mesto u autoritarnom teokratskom sistemu koji je 1979. zamenio monarhiju koja je vladala Iranom veći deo 20. veka.

Raisi je svoju karijeru napravio kao izvršilac, služeći kao tužilac u raznim provincijama i demonstrirajući svoju posvećenost kao tvrdolinijaš.

Krajem 1980-ih služio je u “komitetu za smrt” za koji grupe za ljudska prava kažu da je naredio pogubljenje hiljada političkih zatvorenika bez suđenja.

Pogubljenja su poremetila plan sukcesije Velikog ajatolaha Ruholaha Homeinija, šiitskog sveštenika koji je predvodio revoluciju 1979, nakon što je njegov ogorčeni štićenik izjavio: “Rekao sam da ću te pratiti bilo gde, ali te neću pratiti u pakao.”

Umesto toga, posao je pripao Hamneiju sa sličnim imenom, sa ekspeditivnim unapređenjem u ajatolaha. U decenijama koje su usledile, Raisi se takođe uzdigao, da bi na kraju bio na čelu pravosuđa, koje je direktno odgovorno Vođi.

Raisi, međutim, nije imao očigledne političke sledbenike, osim režimskih lojalista koji čine oko 20 odsto od 88 miliona stanovnika Irana. Njegov izbor za predsednika 2021. godine, usred rekordno niske izlaznosti i optužbi za nameštanje, posmatrači su videli kao signal da “sistem”, kako Iranci nazivaju vladajući aparat, više ne smatra izborne funkcije neophodnim ventilom pritiska za većinu Iranaca i društva koje negoduje zbog kombinovane vladavine tvrdokornih sveštenika i Korpusa garde islamske revolucionarne revolucije.

Ta kalkulacija je preživela najveći unutrašnji izazov režimu u decenijama, kada su žene predvodile proteste širom zemlje koji su trajali mesecima nakon smrti Mahse Aminija u septembru 2022, koju je pritvorila “policija za moral”. Režimske snage bezbednosti ubile su više od 500 demonstranata, a više od 20.000 uhapšeno.

Godinu dana kasnije, Raisi je bio u Njujorku da poseti Ujedinjene nacije. Zaštićen diplomatskim imunitetom od hapšenja po optužbama za pogubljenja iz 1980-ih, iskoristio je sastanak sa američkim novinarima da se pohvali da je ustanak “Žena, život, sloboda”, za koji je okrivio SAD i Evropu, propao.

“Prošle godine, tokom nestabilnosti koju su izazvali izgrednici, za samo 48 dana, proizvedeno je i propagirano i rasprostranjeno u medijima preko 36.000 laži”, rekao je Raisi. 

b92

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

three × 2 =