Na sto stepeni, koliko nam meteorolozi obećavaju posle zamornog kišnog perioda, neminovno je da organizam odreaguje. Tegobe se nižu, mislimo da im nema kraja, ali sve ipak dođe na svoje: važno je da nam se sunce vratilo! Da li će uživanje i da potraje, umnogome zavisi od nas samih, poručuje dr Goran Stevanović, načelnik Klinike za tropske i infektivne bolesti “Prof. dr Kosta Todorović.
Sezona novih stomačnih tegoba jača s toplim danima, povećanim i produženim boravkom u prirodi, neadekvatnom ishranom. Loše životne navike i vrućine uslovljavaju kvarenje namirnica, s kojima svako treba da bude izuzetno oprezan.
Kako nastaje gozba za bakterije?
– Prave je prljave ruke. Osnovna i najbolja preventivna mera za sve infektivne bolesti su dobro oprane ruke. Ljudi su do septembra često napolju, nose sa sobom hranu i konzumiraju je, a da prethodno ne operu ruke.
Šta još doprinosi?
– U faktore rizika spada konzumiranje lako kvarljivih namirnica, raznih vrsta soseva, majoneza, namirnica koje nisu dobro termički obrađene.
Koja hrana je najbezbednija?
– Kada su visoke temperature, kuvana hrana je svakako najbezbednija.
I ona je nekad uzročnik trovanja.
– Sem ruku, i sama hrana i površina na kojoj se priprema moraju da budu čisti. Sveže meso, riba i perad trebalo bi da budu odvojeni od namirnica koje se konzumiraju bez obrade. Kuvana hrana mora da se odloži najviše dva sata posle pripreme u frižider na 4°C, uvek iznad hrane koja se jede sveža. Ako se ova pravila ne poštuju, i ona predstavlja opasnost.
Da li su frižideri spas?
– Ako se namirnice i gotova jela, posebno ona koja su podložna brzom kvarenju, čuvaju na temperaturi od 15 do 35°C, mikroorganizmi će se razmnožavati brzo i trovanje će biti mnogo teže. Pri dužem stajanju (2-3 dana) hrana se može pokvariti i na nižoj temperaturi.
Kako da prepoznamo trovanje?
– Nastaje naglo, praćeno je povišenom temperaturom, povraćanjem i dijarejom, može da dovede i do dehidracije organizma. Prisutni su, uz bolove u stomaku, malaksalost, glavobolja, nedostatak apetita.
Šta preporučujete?
– Pri trovanju salmonelama, koje nas leti najviše obaraju, ne treba uzimati sredstva za zaustavljanje povraćanja ili dijareje jer su to prirodna odbrambena sredstva koja izbacuju štetne sastojke unete s hranom.
Kako ublažiti tegobe?
– Preporučuje se uzimanje odgovarajuće doze nekog sredstva za čišćenje kako bi se iz želuca i creva što brže odstranili uzročnici trovanja.
Da li je potreban stručan nadzor?
– Najpravilnije je odmah potražiti lekarsku pomoć. Krvavo povraćanje ili stolica znak su za uzbunu, nesvestica, slabost, zamagljen vid, osećaj trnjenja u rukama i nogama, dijareja koja traje duže od tri dana, jaki bolovi, temperatura preko 38,5 i neredovno mokrenje, suva usta. Trovanja mogu da budu propraćena i nervnim poremećajima.
Posledice?
– Uglavnom sve prolazi za nekoliko dana. Nije isključen smrtni ishod, posebno kod dece i starijih, kao i ljudi koji već boluju od nekog drugog oboljenja. Prema broju obolelih, nažalost, trovanje hranom približava se hidričnim epidemijama: koleri, trbušnom tifusu, bacilarnoj dizenteriji.
UZROČNICI TROVANJA HRANOM
Biološki agensi i njihovi otrovi (mikroorganizmi, paraziti, gljivice i dr.), hemijski agensi koji u hranu dospevaju greškom (metali i organska jedinjenja) ili su dodati namerno (aditivi, konzervansi, pesticidi, hormoni, antibiotici) i radioaktivne materije.
DEŽURNI KRIVCI: SALMONELE
Izvori zaraze su bolesne domaće životinje, transport, dodir nečistim rukama, mokraća i izmet glodara, zagađeni inventar, meso zagađeno pri klanju van klanica, bez veterinarske kontrole i meso bolesnih životinja (prinudno zaklanih). Mleveno meso ili poslastičarski proizvodi pravljeni od pačjih jaja, kremovi, sladoled i proizvodi koji se termički ne obrađuju mogu da budu izvor zaraze. Bolest počinje naglo, dva do četiri sata posle uzimanja zagađene hrane, izuzetno se javlja za dan-dva.
MOGUĆE EPIDEMIJE
Trovanja se javljaju kod pojedinaca, ali može da oboli i veći broj ljudi. Najčešća trovanja hranom i pićem izazvana su bakterijama iz grupe salmonela, stafilokoka, bakteriološkim otrovom, botulizam, raznim uslovno patogenim bakterijama.
OPASNA EŠERIHIJA KOLI
Izaziva haos u organizmu kad u njega dospe putem prljavih ruku ili zatrovane hrane. Pored uobičajenih tegoba, može da ošteti sloj krvnih sudova u bubrezima, što dovodi do poremećaja njihovog rada, a registrovano je i potpuno otkazivanje njihove funkcije.
DIJETA PROTIV DIJAREJE
Preporučuju se čajevi od kamilice, nane i kima (smanjuju grčeve), voda od pirinča pomaže obnovu rada creva, supe i čorbe imaju dosta elektrolita. Treba izbegavati sveže voće i povrće, osim banane (bogata je kalijumom), postepeno uvoditi čvrstu hranu (prvo krompir i šargarepu) i jogurt s probiotskim kulturama. Jaki začini i suhomesnati proizvodi se izbacuju iz jelovnika.
