Unošenje previše proteina a malo ugljenih hidrata dovodi do velikih promena u metabolizmu, jer se oni ne skladište pa da se crpe po potrebi.
Proteinska ishrana bez mnogo ugljenih hidrata nije preporučljiva, bez obzira na to što su proteini važan sastojak svake ćelije, a organizam ih koristi za proizvodnju enzima, hormona i drugih supstanci. Unošenje previše proteina a malo ugljenih hidrata dovodi do velikih promena u metabolizmu, jer se oni ne skladište pa da se crpe po potrebi, upozorava Američko ministarstvo zdravlja.
Dnevne optimalne količine proteina različite su za različite kategorije stanovništva, ističu u ovoj instituciji. Tinejdžeri i aktivni muškarci potrebe mogu da zadovolje iz tri porcije sa ukupno 200 grama proteinske hrane. Deci od dve do šest godina i pojedinim starijim ljudima dovoljne su dve porcije sa ukupno 140 grama. Starija deca, tinejdžerke, izrazito aktivne žene i većina muškaraca, svakodnevno bi trebalo da uzimaju dve porcije sa ukupno 170 grama.
Nutricionisti naglašavaju da svako ko u restoranu naruči odrezak, koji obično ima oko 300 grama, unosi previše proteina i poveću količinu zasićenih masti koje začepljavaju arterije. Tvrde i da je zabluda da dodatni proteini povećavaju mišićnu masu.
Ukoliko ima previše proteina, organizam sagoreva više masti, smanjuje se apetit, povećava eliminacija tečnosti, dolazi do bržeg gubitka kilograma, što odgovara svima koji su na dijeti.
Međutim, posle pola godine ova dijeta prestaje da bude efikasna i može da naruši zdravlje, pokazale su studije. Okrenuti hrani životinjskog porekla, koja sadrži i dosta zasićenih masti, u većem su riziku da obole od srčanih oboljenja, šloga, dijabetesa, ali i nekih oblika raka.
